KO JE NOVI AMERIČKI PREDSEDNIK? Džo Bajden obećava velike promene, a naš narod ga i te kako pamti
Biografija novog američkog predsednika je puna poslovnih uspeha, ali i velikih tragedija i afera koje su mu skoro uništile poiltičku karijeru
Novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država je Džozef Bajden, koji je na izborima pobedio svog republikanskog rivala, Donalda Trampa. Ova smena na čelu SAD-a će svakako uticati i na opšti poredak u svetu, a kakve bi to promene mogle biti u odnosu na period vlasti Donalda Trampa, možda se može saznati iz biografije novog američkog predsednika.
BAJDEN VEĆ "STIGAO" DO MARSA! Nakon pobede na izborima OSVANULA PORUKA na "Crvenoj planeti" (FOTO)
KAKAV JE ŽIVOT ONOGA KO ZAKORAČI U BELU KUĆU? Stvari koje predsednik SAD ne sme da radi bez obezbeđenja
KISEO UKUS POBEDE U BAJDENOVIM USTIMA: Tramp drži oružje koje će osakatiti vladavinu novoizabranog predsednika!
Džozef Robinet "Džo" Bajden mlađi, rođen je 20. novembra 1942. godine u Skrantonu, saveznoj državi Pensilvaniji, kao prvo od četvoro dece svojih roditelja. U sebi ima irske, engleske i francuske krvi, a izjašnjava se kao katolik.
Kada je imao deset godina, preselio se sa porodicom u saveznu državu Delaver, u kojoj će i završiti katoličku srednju školu, 1961. godine. Iako nije bio preterano dobar đak, svoje afinitete je najviše iskazivao ka sportu. U ovom periodu života će mu se javiti i poremećaj govora (mucanje), koje će uspeti donekle da ublaži u toku života.
Bajden je diplomirao na Univerzitetu Delaver, 1965. godine, iz oblasti istorije, političkih nauka i engleskog jezika. U međuvremenu, upoznaje Niliju Hanter, svoju prvu suprugu, sa kojom će imati troje dece. Bajden je postao i doktor prava na Univerzitetu Sirakjus, 1969. godine. Na prvoj godini doktorskih studija, Bajden je optužen za plagiranje pa je bio prinuđen da pauzira jedan semestar.
Prvi veći politički uspeh, ostvario je 1972. godine kada je postao šesti najmlađi senator u istoriji Delavera. Iste godine, Bajdena je zadesila velika tragedija jer je došlo do saobraćajne nezgode u kojoj mu je poginula supruga i jednogodišnja ćerka. Iako je razmišljao da napusti politiku, ostao je u Senatu sve do 2009. godine.
Svoju drugu suprugu, Džil, oženio je 1977. godine i sa njom je dobio ćerku Ešli.
Dok je obavljao funkciju senatora, 1987. godine je odlučio da se kandiduje na unutarstranačkim izobrima za predsedničku nominaciju Demokratske stranke. To nije potrajalo jer je njegova kandidatura ubrzo povučena usled profesionalnih i akademskih propusta, kao i pogoršanog zdravstvenog stanja.
U tom periodu, zdravstveno stanje mu se naglo pogoršalo jer je imao čak dve operacije na mozgu, usled proširenih krvnih sudova, a takođe je oboleo i od plućne embolije. Ipak, nakon sedam meseci provedenih u bolnici, vratio se u Senat, u kojem je imao šest mandata.
Svoju sreću je ponovo okušao 2007. godine kada se ponovo kandidovao na unutarstanačkim izborima Demokratske stranke za predsednika SAD-a ali je početkom 2008. godine ponovo povukao kandidaturu usled neuspeha u Ajovi. Ipak krajem leta iste godine, prihvatio je ponudu stanačkog kolege, Baraka Obame, da mu bude saborac u trci za predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Država.
Još jednu porodičnu tragediju, Bajden je doživeo 2015. godine kada mu je preminuo sin Bo, usled pojave kancera na mozgu.
Bajden je i treći put odlučio da postane demokratski kandidat u predsedničkoj trci, kada se 2019. godine i zvanično kandidovao. Krajem avgusta, 2020. godine, Džo Bajden je postao kandidat Demokratske stranke jer se njegov glavni konkurent, Berni Sanders, povukao iz trke.
Kada su Bajdenovi politički stavovi po pitanju ekonomije u pitanju, moglo bi se reći da se zalaže za socijalnu i političku stabilnost, kao i za oživljavanje i jačanje srednje klase, koju Bajden vidi kao glavni pokretač američkog društva i ekonomije.
Džo Bajden je takođe i pristalica jačanja i razvoja energetske politike, pa je obećao i ulaganje od čak dve milijarde dolara u poslove namenjene sprečavanju većih klimatskih promena i očuvanju ekologije.
Za razliku od svog protivkandidata na američkim predsedničkim izborima, Donalda Trampa, Bajden se zalaže za povećanje broja izbeglica koje mogu doći u SAD, kao i lakše dobijanje viza, azila i američkog državljanstva.
U oblasti zdravstvene politike, Bajden nije najavio neke radikalnije promene ako postane predsednik. On se prevashodno zalaže za proširenje "Obamakera", koje bi podrazumevalo smanjenje troškova zdravstvene zaštite.
Džo Bajden je tokom svoje predizborne kampanje veliku pažnju posvetio rasnim pitanjima i stanju u američkom društvu. U prilog tome govori i izbor Kamale Haris za svog potpredsednika, koja je afroameričkog i indijskog porekla. Bajden je podržao ovogodišnje brojne proteste afroamerikanaca na ulicama Sjedinjenih Država, a obećao je da će kao predsednik raditi na tome da ne postoji jaz između različitih rasa i nacionalnosti.
Po pitanju spoljne politike, Bajden je obećao da će se vratiti tradicionalnim američkim savezima u Evropi i Istočnoj Aziji. Time bi odnosi Vašingtona i Moskve ponovo mogli biti poljuljuljani jer je Bajden veliki zagovorenik dominacije NATO-a u svetu. Iako je 1991. godine bio protiv otpočinjanja Zalivskog rata, promenio je mišljenje 1994. godine, kada se aktivno zalagao za intervenciju Sjedinjenih Država i NATO-a za vreme raspada Jugoslavije i rata u Bosni.
Takođe, obećao je da će kao predsednik aktivno raditi na kontroli naoružanja u svetu, pre svega kada su u pitanju Severna Koreja i Iran. Za vreme Trampovog mandata, izuzetno je oštro kritikovao tadašnjeg predsednika, napadajući ga da ponovo jača iranski vojni potencijal, omogućavajući mu da obnovi svoj nuklearni program.
Kada su ostale svetske sile u pitanju, ne treba očekivati neku značajniju promenu u odnosu na politiku koju je vodio Trampov kabinet.
Podsećamo, Džozef Bajden je pobedio Donalda Trampa na izborima, i on će postati novi, četrdeset sedmi po redu, predsednik Sjedinjenih Država, sa mandatom do 2024. godine.
