КО ЈЕ НОВИ АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИК? Џо Бајден обећава велике промене, а наш народ га и те како памти
Биографија новог америчког председника је пуна пословних успеха, али и великих трагедија и афера које су му скоро уништиле поилтичку каријеру
Нови председник Сједињених Америчких Држава је Џозеф Бајден, који је на изборима победио свог републиканског ривала, Доналда Трампа. Ова смена на челу САД-а ће свакако утицати и на општи поредак у свету, а какве би то промене могле бити у односу на период власти Доналда Трампа, можда се може сазнати из биографије новог америчког председника.
БАЈДЕН ВЕЋ "СТИГАО" ДО МАРСА! Након победе на изборима ОСВАНУЛА ПОРУКА на "Црвеној планети" (ФОТО)
КАКАВ ЈЕ ЖИВОТ ОНОГА КО ЗАКОРАЧИ У БЕЛУ КУЋУ? Ствари које председник САД не сме да ради без обезбеђења
КИСЕО УКУС ПОБЕДЕ У БАЈДЕНОВИМ УСТИМА: Трамп држи оружје које ће осакатити владавину новоизабраног председника!
Џозеф Робинет "Џо" Бајден млађи, рођен је 20. новембра 1942. године у Скрантону, савезној држави Пенсилванији, као прво од четворо деце својих родитеља. У себи има ирске, енглеске и француске крви, а изјашњава се као католик.
Када је имао десет година, преселио се са породицом у савезну државу Делавер, у којој ће и завршити католичку средњу школу, 1961. године. Иако није био претерано добар ђак, своје афинитете је највише исказивао ка спорту. У овом периоду живота ће му се јавити и поремећај говора (муцање), које ће успети донекле да ублажи у току живота.
Бајден је дипломирао на Универзитету Делавер, 1965. године, из области историје, политичких наука и енглеског језика. У међувремену, упознаје Нилију Хантер, своју прву супругу, са којом ће имати троје деце. Бајден је постао и доктор права на Универзитету Сиракјус, 1969. године. На првој години докторских студија, Бајден је оптужен за плагирање па је био принуђен да паузира један семестар.
Први већи политички успех, остварио је 1972. године када је постао шести најмлађи сенатор у историји Делавера. Исте године, Бајдена је задесила велика трагедија јер је дошло до саобраћајне незгоде у којој му је погинула супруга и једногодишња ћерка. Иако је размишљао да напусти политику, остао је у Сенату све до 2009. године.
Своју другу супругу, Џил, оженио је 1977. године и са њом је добио ћерку Ешли.
Док је обављао функцију сенатора, 1987. године је одлучио да се кандидује на унутарстраначким изобрима за председничку номинацију Демократске странке. То није потрајало јер је његова кандидатура убрзо повучена услед професионалних и академских пропуста, као и погоршаног здравственог стања.
У том периоду, здравствено стање му се нагло погоршало јер је имао чак две операције на мозгу, услед проширених крвних судова, а такође је оболео и од плућне емболије. Ипак, након седам месеци проведених у болници, вратио се у Сенат, у којем је имао шест мандата.
Своју срећу је поново окушао 2007. године када се поново кандидовао на унутарстаначким изборима Демократске странке за председника САД-а али је почетком 2008. године поново повукао кандидатуру услед неуспеха у Ајови. Ипак крајем лета исте године, прихватио је понуду станачког колеге, Барака Обаме, да му буде саборац у трци за председника и потпредседника Сједињених Држава.
Још једну породичну трагедију, Бајден је доживео 2015. године када му је преминуо син Бо, услед појаве канцера на мозгу.
Бајден је и трећи пут одлучио да постане демократски кандидат у председничкој трци, када се 2019. године и званично кандидовао. Крајем августа, 2020. године, Џо Бајден је постао кандидат Демократске странке јер се његов главни конкурент, Берни Сандерс, повукао из трке.
Када су Бајденови политички ставови по питању економије у питању, могло би се рећи да се залаже за социјалну и политичку стабилност, као и за оживљавање и јачање средње класе, коју Бајден види као главни покретач америчког друштва и економије.
Џо Бајден је такође и присталица јачања и развоја енергетске политике, па је обећао и улагање од чак две милијарде долара у послове намењене спречавању већих климатских промена и очувању екологије.
За разлику од свог противкандидата на америчким председничким изборима, Доналда Трампа, Бајден се залаже за повећање броја избеглица које могу доћи у САД, као и лакше добијање виза, азила и америчког држављанства.
У области здравствене политике, Бајден није најавио неке радикалније промене ако постане председник. Он се превасходно залаже за проширење "Обамакера", које би подразумевало смањење трошкова здравствене заштите.
Џо Бајден је током своје предизборне кампање велику пажњу посветио расним питањима и стању у америчком друштву. У прилог томе говори и избор Камале Харис за свог потпредседника, која је афроамеричког и индијског порекла. Бајден је подржао овогодишње бројне протесте афроамериканаца на улицама Сједињених Држава, а обећао је да ће као председник радити на томе да не постоји јаз између различитих раса и националности.
По питању спољне политике, Бајден је обећао да ће се вратити традиционалним америчким савезима у Европи и Источној Азији. Тиме би односи Вашингтона и Москве поново могли бити пољуљуљани јер је Бајден велики заговореник доминације НАТО-а у свету. Иако је 1991. године био против отпочињања Заливског рата, променио је мишљење 1994. године, када се активно залагао за интервенцију Сједињених Држава и НАТО-а за време распада Југославије и рата у Босни.
Такође, обећао је да ће као председник активно радити на контроли наоружања у свету, пре свега када су у питању Северна Кореја и Иран. За време Трамповог мандата, изузетно је оштро критиковао тадашњег председника, нападајући га да поново јача ирански војни потенцијал, омогућавајући му да обнови свој нуклеарни програм.
Када су остале светске силе у питању, не треба очекивати неку значајнију промену у односу на политику коју је водио Трампов кабинет.
Подсећамо, Џозеф Бајден је победио Доналда Трампа на изборима, и он ће постати нови, четрдесет седми по реду, председник Сједињених Држава, са мандатом до 2024. године.
