Saudijska Arabija OTELA libanskog premijera: Počinje NOVI RAT na Bliskom Istoku

Libanski premijer Saad Al Hariri koji je prošle sedmice podneo ostavku, a izvori navode kako se nalazi u Saudijskoj Arabiji gde je zapravo zarobljen, juče se napokon oglasio u televizijskom intervjuu i rekao kako nije tačno da se nalazi u saudijskom zarobljeništvu te da će se vratiti u Liban kroz nekoliko dana, kako bi potvrdio svoju ostavku na mesto premijera.

Naime, on je sugerisao kako postoji mogućnost da povuče svoju ostavku, ukoliko libanski Hezbolah prestane s "uplitanjem" u regionalna pitanja. Konkretno je istakao kako bi uslov za opoziv njegove ostavke bio taj da Hezbolah pristane na neuključivanje u regionalne sukobe kao što je rat u Jemenu.

Iako Hariri tvrdi kako je slobodan čovek i kako nije u nikakvom obliku zarobljeništva u Saudijskoj Arabiji, ovaj njegov komentar zvuči kao da saudijske vlasti govore kroz njega. Govorimo o ultimatumu, ne samo Hezbolahu, već i celoj državi Liban. Svima je jasno, da ako Hariri ostane pri tome da podnosi ostavku, onda će se u Libanu, zbog odnosa političkih, ali i sektaških snaga, dogoditi velika kriza koja bi lako mogla prerasti i u oružane sukobe. Liban tada postaje laka meta za strane vojne agresije, a Izrael svoju priliku i argumente čeka već druže vremena.

Saudijska Arabija mogla bi se direktno vojno uplesti, tvrdeći kako moraju zaustaviti libanski Hezbolah koji im, kao iranski eksponent predstavlja pretnju. Tokom vikenda došlo je do eksplozije na naftovodu koji spaja Saudijsku Arabiju i Bahrein - ovaj incident već se pripisao "iranskim teroristima". Drugim rečima, stvaraju se povodi za sukob.

Rat u Siriji se završava i zadnje što bi im u ovom trenutku trebalo je to da moraju (ponovo) sa vojskom da uđu u Liban, ali upravo takav scenario ne može se otpisati.

Hariri ističe kako se narod Libana nalazi u velikoj opasnosti jer bi zemlje Zaliva mogle uskoro uvesti sankcije protiv Libana i tvrdi kako je njegovo podnošenje ostavke "pozitivan šok" njegovoj zemlji koja je u opasnosti.

Podsetimo, on je za vreme govora u kojem je podneo ostavku rekao kako mu je život ugrožen i pritom sugerisao kako iza toga stoje Hezbolah i njihov sponzor Iran.

Zanimljivo je da čak ni visoki libanski zvaničnici, pa i oni iz Haririjevog tabora, ne veruju da je on danas slobodan čovek, kako tvrdi, već da njime upravlja Saudijska Arabija i da se zapravo nalazi u nekoj vrsti kućnog pritvora.

Hariri je, međutim, i dalje vrlo uticajan (i pritom vrlo bogat), naročito među anti-Hezbolah Libancima, radikalnim sunitima koji su skloni Saudijskoj Arabiji i koji veruju kako Iran, šiitska sila, preuzima kontrolu nad njihovom zemljom. Uticaj Irana nad Libanom nemoguće je osporiti, samo postojanje i moć Hezbolaha živi je dokaz. Upravo iz te činjenice proizlaze sve postojeće napetosti.

Sukob dve sile

Može se reći kako je premijer Saad Al Hariri saudijska marioneta, ali u isto vreme, mnogi će reći kako je Hezbolah marioneta Irana. U takvoj situaciji imamo zemlju koja je rastrzana između nekoliko snažnih interesa, a svaka situacija u kojoj jedan od tih interesa želi osnažiti svoju poziciju u Libanu može dovesti do sukoba i rata. U ovom slučaju to je Saudijska Arabija koja se već nalazi pod vođstvom prestolonaslednika princa Salmana koji ima velike ambicije i želi saudijski uticaj ojačati širom regiona, izbacujući pritom iranski.

Libanci, uključujući i Haririjeve pristalice ne žele destabilizaciju zemlje. Međutim, Saudijska Arabija je želi, naročito ako takva destabilizacija može smanjiti iranski uticaj. Isto se pokušalo u Siriji, ali tamo je, kako stvari stoje, situacija završila loše po arhitekte projekta destabilizacije jer Iran danas u Siriji zapravo ima puno veću ulogu nego što je imao pre početka rata 2011.

Libanski predsednik Mišel Aun poručio je kako odbija prihvatiti Haririjevu ostavku ukoliko se ovaj ne vrati u zemlju. Hariri sada pak poručuje: "Ja sam slobodan u kraljevini. Ako želim sutra otputovati, mogu". Na to je rekao kako će se vratiti u Liban za 2 ili 3 dana.

Ali, gledajući aktuelni intervju, nešto očito muči Haririja. Naime, u jednom trenutku oči su mu se vidno napunile suzama na šta ga je voditeljka upitala hoće li da odgovara na dodatna pitanja, a ovaj je rekao da ne želi jer je umoran.

Nakon Haririjeve ostavke, Saudijska Arabija poručila je, kako im je Liban "objavio rat". Kao potencijalni argument koriste tvrdnju da je Hezbolah, u saradnji s Iranom, snabdeo jemenske Hute balističkim raketama, pa su oni pre nedelju dana gađali saudijski međunarodni aerodrom u glavnom gradu Rijadu.

Prošlog petka je lider Hezbolaha, Hasan Nasralah, poručio kako je Saudijska Arabija ta koja je Libanu objavila rat.

Zapadne zemlje, na čelu sa SAD i Francuskom, izrazile su podršku libanskim vlastima, signalizirajući kako u ovom projektu neće podržati Saudijsku Arabiju. Međutim, Saudijskoj Arabiji, podrška i ne treba - dovoljno je da Zapad jednostavno "okrene glavu", kao u slučaju Jemena.

Zarobljen po izlasku iz aviona 

Sve je počelo u noći 2. novembra kada Hariri dobija telefonski poziv u kojem mu poručuju da ga saudijski kralj Salman zove na sastanak i da se treba pojaviti hitno, već sutra. Hariri, lojalan Rijadu, potvrđuje dolazak svojim avionom za sutra - 3. novembar, petak. U isto vreme članovima svog kabineta poručuje kako će se rasprave nastaviti u ponedeljak i da nastave pripreme za njegov susret s egipatskim predsednikom Sisijem tokom vikenda u crvenomorskom odmaralištu Šarm El Šeik.

Hariri nipošto nije odavao utisak da planira podneti ostavku. Posetu Saudijskoj Arabiji smatrao je "pozivom na konsultacije". Kada je sledećeg dana sleteo u Rijad odmah je znao da se nešto jako čudno događa - naime, niko ga nije dočekao. Onda je izašao iz aviona i rečeno mu je da preda telefon. Sve je bilo jasnije. Uskoro će saudijska televizija emitovati njegov govor u kojem podnosi ostavku jer se "boji za život"

Hariri je, izgleda, sugerisao kako se protiv Hezbolaha treba boriti drugim sredstvima, ne direktnim vojnim napadom, na čemu je insistirao Rijad. To je nešto što nisu hteli čuti - hteli su udar na Hezbolah, pa čak i po ceni rata u Libanu, a to im čak ni Hariri nije mogao dati.

Istog dana libanski predsednik Mišel Aun javlja stranim ambasadorima u Bejrutu kako je Hariri otet.

Svet ćuti na saudijsku agresiju

Očigledna otmica Haririja dolazi u trenutku kada je u Saudijskoj Arabiji privedeno više od 200 osoba, uključujući i 11 prinčeva, a tu su i aktuelni bivši i sadašnji ministri, tajkuni i drugi. Reč je o velikoj akciji koju sprovodi prestolonaslednik, princ Salman, rešavajući se "nepoželjnih" aktera.

Saudijske vlasti zapravo žele promenu vođstva u Haririjevoj sunitskoj stranci Pokret Budućnost, mičući njega i stavljajući na njegovo mesto njegovog brata Bahaa Haririja. Dvojica braće inače nisu u dobrim odnosima i stavovi im se poprilično razlikuju u pojedinim ključnim stvarima. Ne treba posebno isticati kako je Bahaa još lojalniji Rijadu, čovek koji bi bio spreman sopstvenu zemlju uvesti u rat za saudijske interese.

Situacija u kojoj se Liban našao izuzetno teška. Saudijska Arabija nije bila ovako agresivna i u svojoj agresiji odvažna već godinama. Svet još jednom šutke posmatra saudijski napad - otmicu jednog demokratski izabranog premijera. Uglavnom, što zbog petro-dolara, što zbog drugih dubokih veza s Rijadom, svet još jednom pokazuje kako je nemoćan pred saudijskim dvorom.

Hariri se treba bojati za život, ali nisu Hezbolah i Iran ti koji su mu stavili metu na čelo, već njegovi saveznici. Međutim, za život se sada treba strahovati ceo Liban jer mladi agresivni i ambiciozni princ preuzima saudijski tron i želi odmah obračun s najvećim rivalom, Iranom i svim iranskim saveznicima. Priča je to stara koliko su stare i bitke između kraljevina, ali se događa danas, na kraju 2017. godine.

Saudijska Arabija želi Liban baciti na kolena, a ako treba i zapaliti ga novim građanskim ratom, jer je to zemlja u kojoj postoji i jedino može postojati Hezbolah.