Šta možemo očekivati od usvajanja RIMSKE DEKLARACIJE i kroz kakve će promene EU tek proći?
EU kakvu smo poznavali neće postojati već od sledeće godine
Evropska unija danas obeležava 60 godina od potpisivanja Rimskog ugovora, kojim su udareni temlji današnje Unije. Očekuje se da 27 država članica potvrde jedinstvo, solidarnost i zajedničku budućnosti u Uniji koja ostaje otvorena i za druge evropske zemlje. Lideri 27 zemalja članica EU će danas u Rimu, zajedno sa čelnicima EU institucija, prisustvovati ceremoniji povodom 60. godina od uspostavljanja Evropske ekonomske zajednice koja će kasnije prerasti u Evropsku uniju.
Evropski lideri ovom prilikom osvrnuće se na dostignuća zajedničkog puta u poslednjih 60 godina, potvrditi današnje jedinstvo, zajedničke interese i vrednosti i ukazati na izazove i prioritete Unije od 27 država članica. Sve to trebalo bi da sadrži Deklaracija koju će lideri EU potpisati u Rimu.
Kako bi mogla da izgleda EU u budućnosti?!
Na ovaj ili onaj način Rimska deklaracija koja će biti usvojena danas u Rimu označiće prekretnicu za EU. Velika četvorka EU (Nemačka, Francuska, Italija i Španija) odlučila je da realizuje san očeva osnivača EU, ili barem da pokuša. Istočnoevropske zemlje, kao i skandinavske države, moći će da se pridruže, kada budu to htele ili budu spremne, ali više neće moći da sabotiraju proces dubljih evropskih integracija ili da podmeću klipove u točkove, ne samo zato što više nema Velike Britanije, glavne kočnice, već i zato što mišljenje Vašingtona u Briselu ima specifičnu težinu samo u Zaventemu (sedište NATO-a) ali ne i na Šumanovom trgu par kilometara dalje u belgijskoj prestonici.
Han ocenio da je situacija na zapadnom Balkanu KRHKA: BUDNUĆNOST regiona je u UNIJI
SLOVAČKI PREMIJER PROTIV SANKCIJA: Izolacija Rusije je neprihvatljiva
Ako Emanuel Makron postane predsednik Francuske, već u decembru ćemo imati mapu puta za Evropu u više koncentričnih krugova, ili više brzina, kako se kome sviđa. Jedinstveno tržište i Šengenski sporazum ostaće netaknuti, a verovatno i evrozona, dok će zemlje osnivači EU, Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg, plus Španija, Austrija, Slovenija i eventualno još par država (Grčka, Finska, Irska) krenuti putem federalizacije.
CELA EVROPA U PANICI ZBOG BALKANA: Teroristi nam dolaze odatle sa JEDNIM ZADATKOM!
Evropska zajednica za ugalj i čelik
Evropska zajednica za ugalj i čelik je preteča EU, a nastala je na temelju Šumanovog plana u sklopu kog je 1950. godine predloženo stvaranje ovlašćenja nad mindustrijom uglja i čelika posleratne Francuske i Nemačke, te drugih država koje su htele da im se priključe. Potpisivanjem Ugovora o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, 18. aprila 1951. godine u Parizu, Belgija, Luksemburg, Italija, Nemačka i Francuska uspostavile su zajednički okvir za dogovore o proizvodnji i distribuciji uglja i čelika, kao i autonomni sistem institucija koji će time da upravlja narednih 50 godina.
U nacrtu Rimske deklaracije, ne pominje se ni na jednom mestu ni EU u više brzina ni federalizacija, ali iz nje sve odiše najavom epohalne promene u evropskim integracijama, a posebno poslednji paragraf koji otvoreno govori da će neke države "ići bliže jedna drugoj, tešnje, dalje i brže sarađivati u nekim oblastima, ostavljajući vrata otvorena za sve ostale da se u nekom drugom momentu, kada budu to želeli i mogli, uključe".
U prvom delu Rimske deklaracije, pored upozorenja da se EU nalazi pred, do sada, neviđenim izazovima (globalnim i domaćim, terorizmom, migracijama, protekcionizmom, i socijalnim i ekonomskim nejednakostima), ističe se odlučnost EU da odgovori na njih i pošalje poruku kako Vašingtonu i Pekingu, tako i Londonu i Moskvi, Ankari i drugim interesnim grupama koje rade na razgradnji EU.
Nemci izašli na ulice! Igrali, pevali i mahali zastavama! Ovo je razlog (VIDEO/FOTO)
- Mi smo odlučni da učinimo EU snažnijom i otpornijom: potrebno je da pokažemo još veće jedinstvo i solidarnost između država članica EU. Jedinstvo nije opcija, već nužnost. Pojedinačno bi nas globalne dinamike izbacile sve iz igre. Zajedno imamo najbolje šanse da, umesto da ih trpimo, utičemo na njih i tako branimo naše zajedničke vrednosti i interese - stoji u nacrtu deklaracije.
U dokumentu se indirektno stavlja do znanja da je namera da se u sledećih 10 godina zaokruži proces stvaranja tvrdog jezgra EU:
- Za 10 godina želimo da vidimo Uniju kao sigurnije i prosperitetnije mesto za život. Želimo da ojačamo socijalnu dimenziju EU, osnažimo Evropsku monetarnu uniju, poboljšamo saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane, učinimo naša društva snažnijim i otpornijim prema globalizaciji. Približićemo EU njenim građanima, dajući državama članicama, regionima i gradovima potreban prostor kako bi pojačali potencijal Evrope za inovacije i ekonomski rast. Hoćemo Uniju u kojoj građani uvek imaju novu priliku da se kulturno i društveno uzdižu i ekonomski postaju jači.
Oko 34 miliona ljudi u EU smatraju se migrantima!
Evropska ekonomska zajednica
Evropska ekonomska zajednica (skraćeno EEZ) osnovana je 25.3. 1957. godine u Rimu od strane šest država članica Evropske zajednica za ugljen i čelik, potpisivanjem ugovora o osnivanju EEZ-a i EURATOM-a. EEZ je bio i ostao najvažnija organizacija među tri spomenute. Osnovni ciljevi te organizacije bili su izgradnja zajedničkog tržišta na osnovu carinske unije, to jest rešavanje svih privrednih prepreka, koordinisanje privredne politike i podizanje životnog standarda unutar Unije.
Da bi se stiglo do pomenutih ciljeva, u Rimskoj deklaraciji biće podvučena četiri noseća aspekta: bezbedna i sigurna EU, prosperitetna i održiva EU, socijalna EU i EU kao važan planetarni igrač.
Na kraju predložene radne verzije Rimske deklaracije navodi se da je EU spremna da radi na ostvarenju pomenutih ciljeva jer je uverena da je budućnost Evrope u njenim rukama. Podvlači se i neophodnost uspostavljanja efikasnijeg i transparentnijeg načina donošenja odluka, a na kraju drafta stoji možda i najjači i najindikativniji deo deklaracije:
- Radićemo zajedno na promociji zajedničkog dobra, podrazumevajući da neki od nas mogu da sarađuju još tešnje, dalje i brže u pojedinim oblastima, ostavljajući vrata za sve koji hoće da se priključe kasnije.
DEMONSTRACIJE U FRANKFURTU PROTIV ERDOGANA: Oko 9.000 osoba protestovalo zbog referenduma (FOTO)
Deklaracija se završava rečima da se neće dirati u jedinstveno tržište, šengensku zonu i EU u njenoj celini.
- Nepodeljena i nedeljiva EU radiće zajedno kad god je to moguće, i različitim koracima i intenzitetom kada je to neophodno.
Otpor u istočnoevropskim zemljama, prevashodno, ali i u Kopenhagenu i Stokholmu (oko dela deklaracije koji se odnosi na socijalna pitanja) i dalje je postojan i pregovori su u toku kako bi se došlo do finalne verzije. Velika četvorka EU neće dozvoliti da deklaracija bude ispražnjena i svedena na izjavu opštih, beznačajnih i otrcanih proklamacija.
