TRI POŠASTI SU SE SPOJILE I PRETE ČOVEČANSTVU: Naučnici kažu da nemamo još mnogo vremena! (VIDEO)
Tri najveće opasnosti s kojima se suočavaju ljudska bića na ovoj planeti do sada su se činile nepovezanim.
Ipak, naučnici su došli do zaključka kako gojaznost, pothranjenost i klimatske promene čine ''Globalni sindro''’ – najtežu poznatu pretnju ljudskom zdravlju i najveći izazov za našu vrstu i okolinu.
TRILATERALNI SASTANAK: Putin, Erdogan i Rohani 14. februara u Sočiju
- Do sada su pothranjenost i gojaznost viđene kao polarne suprotnosti. U stvarnosti obe su vođenje istim nezdravim, nepravednim sistemima koji su fokusirani samo na privredni rast, dok ignorišu negativne zdravstvene posledice - rekao je jedan od naučnika Bojd Svinburn sa univerziteta Okland.
- Klimatske promene imaju istu priču o dobiti i moći, ignorišući štetu za okolinu - dodaje on.
Sada kada su spojili te tri najveće opasnosti u jednu, naučnici su u mogućnosti da pronađu zajedničko rešenje prije nego što bude prekasno.
Istraživački projekt koji su vodili Svinburn i Vilijam Dic sa univerziteta Džordž Vašington, pre tri godine, trebao se da se bavi samo gojaznošću.
Patrijarh Irinej jasan: SPC ne priznaje novu ukrajinsku "crkvu"
Ali kada im se fokus proširio otkrili su kako je problem puno veći. Vrlo brzo su došli do zaključka kako ni jedna zemlja nije uspela da smanjiporažavajuće brojke kada je gojaznost u pitanju.
Činjenica je kako negativnom trendu možemo zahvaliti i političarima, ali i nedostatku javnog interesa za smanjenem ovog problema. U svemu tome nije zanemariv ni snažan uticaj prehrambene industrije, koja samo gleda profit. Nije više bitno zagađuje li se planeta ili ljudi, profit je postao prva i jedina interesna tačka.
Istraživači upozoravaju kako zdravstvene probleme vezane uz prehrambene navike zato moramo gledati kao jedan zajednički problem koji u podržavajuvelike kompanije koje ne mare za zdravstveno stanje populacije kao ni za budućnost naše planete.
- Prema trenutnim proračunima procenjuje se da će se do 2050. godine ukupna potražnja za hranom i hranom za životinje povećati za 50 odsto, odnosno 70 odsto uz dalje alarmantne posledice poput izumiranja vrsta, krčenja šuma, ubrzavanja klimatskih promena - stoji u istraživanju.
- Samo oni s najekstremnijim stajalištima mogli bi vjerovati da bi uskraćivanje naše industrije pomoglo u poboljšanju prehrane - kazao je CNBC Tim Rajkroft iz Britanske federacije za hranu i piće.
