ULICE ŠIROM BRITANIJE U PLAMENU, NASILJE NE JENJAVA: Stravični prizori zapanjili svet, evo šta sledi i šta je pozadina svega (FOTO/VIDEO)

Policajci su povređeni u Plimutu u ponedeljak uveče kada su besne gomile sišle u ovaj obalni grad na jugozapadu Engleske.

Najnovije izbijanje nasilja dogodilo se nakon što su gomile desničarskih agitatora tokom vikenda zapalile hotele u kojima su smešteni azilanti u dva grada, ostavljajući ih unutra zarobljene i prestravljene, dok su mase izgrednika u drugim gradovima oštetile javne zgrade i sukobile se sa policijom, bacajući predmete na policajce i razbijajući njihova vozila.

Protesti su prvi put izbili krajem prošlog meseca, nakon što je kampanja dezinformacija protiv imigranata izazvala bes zbog napada nožem, u kojem su tri deteta izgubila život u Sautportu, na severu Engleske. Premijer Kir Starmer predsedavao je svojim prvim COBRA sastankom u ponedeljak ujutro – hitnim sastankom nacionalnih agencija i grana vlade – kako bi razgovarao o odgovoru na nerede. „Ovo nisu protesti,“ rekao je u nedelju, dodajući: „Ovo je organizovano, nasilno huliganstvo i nema mesta na našim ulicama, niti na internetu.“

Nemiri su prva kriza za Starmera, koji je postao lider Britanije pre mesec dana nakon što je njegova Laburistička partija svrgnula Konzervativce na opštim izborima. Njegovi naredni koraci biće pažljivo praćeni od strane zakonodavaca i javnosti.

Šta se dogodilo na ulicama Britanije?

Tokom petka, subote i nedelje, nasilni demonstranti okupili su se u centrima gradova i naselja širom UK, mnogi od njih očigledno sa namerom da se sukobe sa policijom i izazovu haos.

Okupljanja su navodno započela kao antiimigracioni marševi, organizovani na društvenim mrežama poput X-a i u WhatsApp i Telegram grupama. Brzo su se pretvorila u nered i nasilje.

Demonstranti su zapalili dva Holiday Inn hotela, u gradu Roteramu, na severu Engleske, i u Tamvortu, u Midlandsu, središnjoj Engleskoj, za koje se verovalo da su smeštali azilante koji čekaju odluku o svojim zahtevima.

Hotel u Roteramu u to vreme bio je „pun prestravljenih stanovnika i osoblja,“ prema izjavi zamenika načelnika policije Južnog Jorkšira Lindzi Baterfild.

U Tamvortu, izgrednici su bacali projektile, lomili prozore i podmetali požare, povredivši jednog policajca, prema lokalnim vlastima. U Roteramu, bacali su drvene daske, koristili aparate za gašenje požara protiv policajaca, podmetali požare u blizini hotela i lomili prozore kako bi ušli u zgradu, saopštila je policija.

Nasilje se takođe dogodilo u Sanderlendu, Midlzbrou, Stouk-on-Trentu i nekoliko drugih gradova, uglavnom širom Midlandsa i severa Engleske. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je u nedelju da se džamijama u Ujedinjenom Kraljevstvu nudi „veća zaštita sa novim hitnim merama bezbednosti.“

Ukupno je više od 370 ljudi uhapšeno nakon vikenda nasilja, a očekuje se da će taj broj rasti „dok snage nastavljaju da identifikuju učesnike i hapse odgovorne,“ saopštilo je Nacionalno veće šefova policije (NPCC), nacionalno telo za sprovođenje zakona u UK.

Mnogi osumnjičeni još uvek nisu identifikovani, a vlasti su se obavezale da će koristiti tehnologije prepoznavanja lica i druge tehnologije kako bi ih uhvatili.

„Ljudi u ovoj zemlji imaju pravo da budu sigurni, a ipak, videli smo kako su muslimanske zajednice na meti, napade na džamije, druge manjinske zajednice izdvojene, nacističke pozdrave na ulicama, napade na policiju, bezumno nasilje uz rasističku retoriku,“ rekao je Starmer ispred Dauning Strita.

„Dakle, ne, neću se ustručavati da to nazovem onim što jeste: desničarsko huliganstvo,“ dodao je.

Šta je uzrokovalo nemire?

Nasilje je najneposrednije izazvano ubodom nožem više dece u Sautportu, na severozapadu Engleske, ranije tokom nedelje – retkim i šokantnim incidentom u kojem su tri devojčice izgubile život, a zemlja bila u šoku.

Desničari su iskoristili i širili talas dezinformacija o tom incidentu, uključujući lažne tvrdnje da je osumnjičeni napadač imigrant, kako bi mobilisali proteste protiv muslimana i imigranata. Policija kaže da je osumnjičeni rođen u Britaniji.

Međutim, retorika protiv migranata postaje sve rasprostranjenija u Britaniji poslednjih godina, a kritičari kažu da je taj trend ohrabrio desničarske simpatizere i doprineo scenama poput onih viđenih tokom vikenda.
Prošlog meseca na opštim izborima, Reform UK, populistička desničarska grupa koja se zalaže za konfrontacionu antimigracijsku platformu, osvojila je treći najveći broj glasova od svih stranaka, nakon kampanje u kojoj je tema imigracije imala ključnu ulogu.

Najdžel Faraž, lider stranke, osudio je nasilne nemire u ponedeljak, ali je dodao da „dublji dugoročni problemi ostaju,“ kritikujući ono što je nazvao „mekanim“ policijskim postupanjem prema prethodnim antirasističkim neredima i „rascepom naših zajednica kao rezultat masovne, nekontrolisane migracije.“

Neki poslanici iz Konzervativne partije, koja je preusmerila svoju retoriku i politiku ka desnici tokom svojih 14 godina na vlasti, posebno po pitanjima migracije, uzvratili su na komentare poput onih koje je izneo Faraž.

U prikrivenom udarcu na Faraža i druge članove parlamenta iz Reform stranke, bivša konzervativna ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel napisala je: „Nasilje i huliganstvo su uvek neprihvatljivi. Nema izuzetka niti kvalifikacije. I političari sa svih strana moraju biti spremni da to kažu.“

A Dijana Abot, najduže služeća žena u Donjem domu, napisala je u ponedeljak: „Najdžel Faraž mora biti srećan ovog jutra. Marševi protiv imigranata širom zemlje i crni i smeđi ljudi žive u strahu.“ Faražov potparol odbio je da komentariše.

Kritike na račun društvenih medija

Lokacije i vremena za nemire deljeni su danima unapred na društvenim mrežama i servisima za razmenu poruka poput WhatsApp-a i Telegram-a, što je dovelo do toga da su društvene mreže uključene u nacionalnu raspravu u Britaniji o tome kako se nositi sa nasiljem.

Posebno, platforma X Ilona Maska kritikovana je od strane ličnosti sa svih strana političkog spektra zbog omogućavanja desničarskim vođama poput Tomija Robinsona da se vrate na servis, gde je objavljivao niz postova kojima je ohrabrivao proteste, dok je kritikovao nasilne napade.

Džo Mulhol, direktor istraživanja u Hope Not Hate, britanskoj dobrotvornoj organizaciji protiv rasizma i fašizma, rekao je za CNN tokom vikenda da je povratak Robinsona i sličnih ličnosti na X „rezultirao time da desničarski ekstremisti ponovo mogu dosegnuti milione ljudi sa svojom opasnom i razdornom propagandom.“
Starmerova odluka u nedelju da udvostruči svoju poruku, izrečenu ranije tokom nedelje, da su demonstranti „desničarski huligani“ bila je oštra; ta prvobitna izjava kritikovana je od strane desničarskih naloga na internetu, što je dovelo do širenja hashtaga #FarRightThugsUnite na X-u.

Sam Mask je napisao na X-u tokom vikenda da je „građanski rat neizbežan,“ kao odgovor na post na platformi koji je za nemire okrivio „masovnu migraciju i otvorene granice.“

U ponedeljak, portparol premijera rekao je novinarima „nema opravdanja za takve komentare,“ dodajući da Starmer „ne bi delio te stavove.“

Ko stoji iza nemira?

Planovi za učešće u nasilnim okupljanjima deljeni su na aplikacijama za razmenu poruka kao što je Telegram nekoliko dana unapred, često podstičući učesnike da zaklone svoja lica, ili koristeći kodirani jezik koji izaziva bes prema imigraciji bez eksplicitnog pozivanja na nasilje.

Duga lista lokacija centara za migraciju širom zemlje kružila je u takvim grupama uoči noći očekivanog nereda u sredu.

ITV News je izvestio da je čovek osuđen za članstvo u zabranjenoj neonacističkoj organizaciji 2018. godine bio među onima prisutnim na prošlonedeljnim protestima u Sautportu, koji su pokrenuli talas desničarskih akcija širom zemlje.

Mnoge vodeće figure u desničarskim ili krajnje desničarskim krugovima istovremeno su podsticale organizaciju antimigracijskih protesta na internetu, koristeći zapaljivu retoriku protiv muslimana ili imigranata, dok su se distancirale od nasilja i napada na policiju nakon što su se dogodili.

Starmer se suočava sa prvom krizom

Poslednji put kada se Britanija suočila sa društvenim nemirima ovog obima bio je 2011. godine, kada je fatalno policijsko ubistvo afrobritanca u severnom Londonu dovelo do protesta koji su se pretvorili u višednevne nerede u prestonici.

Čovek zadužen za privođenje tih prestupnika pravdi bio je Kir Starmer, tada britanski direktor javnog tužilaštva. I Starmer se suočava sa sličnom krizom samo mesec dana nakon preuzimanja funkcije premijera.

Starmer je 2011. godine naložio sudovima da rade 24 sata kako bi brzo procesuirali izgrednike i pljačkaše, a naredne godine je pripisao tu brzinu procesuiranja slučajeva kao „mali deo u vraćanju situacije pod kontrolu.“ Sada je reagovao na sličan način, koristeći vladine ovlasti da omogući sudovima da rade duže.

Međutim, Starmer se suočava sa jedinstvenim izazovima u 2024. godini, nakon decenije u kojoj su britanske javne službe žalile na nedostatak finansiranja i bile dovedene do ivice kolapsa.
Manje od 1.500 mesta bilo je dostupno u zatvorima širom Engleske i Velsa zaključno sa petkom, saopštilo je britansko Ministarstvo pravde 2. avgusta, uoči vikenda u kojem su stotine ljudi uhapšene. U julu, britanski ministar pravde rekao je da su britanski zatvori „na ivici kolapsa,“ rutinski radeći sa 99% kapaciteta od početka 2023. godine.

Kriza je naglo prekinula Starmerov postizborni medeni mesec i izazvala poslanike sa svih strana političkog spektra da ga pozovu da sazove parlament, koji je na letnjem odmoru, na debatu o neredima. Starmerov portparol rekao je da se vlada fokusira na odgovor na nemire.

Parlament je sazivan šest puta u poslednjoj deceniji, prema PA Media, ali samo jednom kako bi odgovorio na aktuelnu krizu koja nije povezana sa pandemijom Covid-19 – pad Avganistana pod talibane 2021. godine.

Srbija Danas/CNN