Zbog nje je Aleksandar postao Veliki: Makedonska kraljica koja je ubila sve koji su se našli na njenom putu

Izreka kaže da iza svakog uspešnog čoveka stoji uspešna žena. To svakako važi za čuvenog makedonskog vojskovođu i vladara Aleksandra Velikog, koji je osvojio veći deo tadašnjeg poznatog sveta u četvrtom veku pre naše ere, i njegovu majku kraljicu Olimpijadu.

Olimpijada je rođena oko 375. godine p.n.e. Bila je ćerka epirskog kralja Neoptolema I koji je vladao Epirom, oblašću jugozapadno od Makedonije.

Upoznala je svog muža, kralja Filipa II (oca Aleksandra Velikog) na egejskom ostrvu Samotraka. Grčki istoričar Plutarh navodi da se Filip u nju zaljubio na prvi pogled zbog njene kose i vatrenog temperamenta.

Brak je sklopljen između njih dvoje kako bi se sklopio savez između Makedonije i Epira. Venčali su se 357. god. p.n.e. kada je on Filip imao 28, a ona 18 godina.

Legende kažu da su Filip i Olimpijada imali zajedničku viziju tokom njihove prve bračne noći - izrodiće potomka koji će postati vladar sveta. Za nešto manje od godinu dana dobili su sina Aleksandra.

Po rođenju Aleksandra, Olimpijada se zaklela da će njen sin postati vladar sveta po svakoj ceni.

Olimpijada nije htela da dopusti bilo kome da spreči Aleksandra na svom putu. Mogući konkurent, koji je polagao pravo na makedonski presto, bio je Filipov polubrat Filip Aridej, koga je Olimpijada otrovala.

Olimpijada je vaspitala Aleksandra da bude ponosan na svoje poreklo. Za njenu porodicu smatralo se da potiče od Ahila, heroja Trojanskog rata. Aleksandar je i otišao do mesta gde je bila Troja kako bi odao počast svojim precima i uvek je nosio kopiju Ilijade (spev grčkog pesnika Homera o Trojasnkom ratu)  sa sobom.

Godine 337. p.n.e. Filip je postao umoran od Olimpijadinih spletki i bio je pod pritiskom da se oženi čistokrvnom Makedonkom, pošto se pričalo da je bio polu-Makedonac. Filip je odlučio da se razvede od Olimpijade nakon 20 godina braka i organizovao je brak sa Kleopatrom, plemkinjom sa makedonskg dvora.

To je izazvalo veliki bes kod Olimpijade, i Kleopatra je ubrzo ubijena. Prema legendi Olimpijada joj je ponudila tri ''poklona'' - konopac, nož ili otrov prepustivši Kleopatri da izabere svoju sudbinu.

Što se tiče Filipa, on je bio ubijen od strane svojih stražara na svadbi svoje ćerke 336. godine p.n.e. Detalji oko ubistva još uvek nisu poznati, međutim, smatra se da je Olimpijada bila deo zavere.

Kao što je poznato, Aleksandar je tada došao na vlast. Majka mu je tada rekla kako je njegov otac bio sam Zevs, što je dovelo do još veće žudnje kod Aleksandra da povede pohod i pokori ogromne teritorije.

U sledećih 14 godina Makedonsko carstvo se proširilo sve do Indije. U daljim osvajanjima mogla je da ga spreči samo smrt. To se i desilo 323. godine p.n.e.

Nakon njegove smrti, Olimpijada se zalagala da njen unuk Aleksandar IV postane novi vladar ogromne države. Međutim, došla je u sukob sa regentom Kasanderom koji je vladao u ime njenog unuka, nakon brojnih ratova za nasledstvo madekonskog trona. Aleksandar IV je treabalo da postane novi vladar nakon svog punoletstva. To nije bilo dovoljno za Olimpijadu. Strahovala je da Kasander ne prisvoji isuviše veliku moć i ne zbaci malog Aleksandra IV.

Ona je napala Makedoniju sa sopstvenom vojskom iz Epira uz pomoć njenog rođaka. Uspela je da zarobi na stotine Kasanderovih pristalica i sve ih je brutalno pogubila 317. god. p.n.e. Međutim ubrzo je iskusila Kasanderov bes i osvetu. On je zarobio Olimpijadu i pogubio 316. god. p.n.e.

Olimpijada je ostala upamćena kao istrajna, arogantna i uporna vladarka koju ništa nije sprečavalo da postigne svoje ciljeve. Imala je veliki uticaj na Aleksandrovo odrastanje i svakako je doprinela formiranju njegove ličnosti.

Slične tekstove o zanimljivoj istoriji možete pratiti OVDE.