Због ње је Александар постао Велики: Македонска краљица која је убила све који су се нашли на њеном путу

Изрека каже да иза сваког успешног човека стоји успешна жена. То свакако важи за чувеног македонског војсковођу и владара Александра Великог, који је освојио већи део тадашњег познатог света у четвртом веку пре наше ере, и његову мајку краљицу Олимпијаду.

Олимпијада је рођена око 375. године п.н.е. Била је ћерка епирског краља Неоптолема И који је владао Епиром, облашћу југозападно од Македоније.

Упознала је свог мужа, краља Филипа II (оца Александра Великог) на егејском острву Самотрака. Грчки историчар Плутарх наводи да се Филип у њу заљубио на први поглед због њене косе и ватреног темперамента.

Брак је склопљен између њих двоје како би се склопио савез између Македоније и Епира. Венчали су се 357. год. п.н.е. када је он Филип имао 28, а она 18 година.

Легенде кажу да су Филип и Олимпијада имали заједничку визију током њихове прве брачне ноћи - изродиће потомка који ће постати владар света. За нешто мање од годину дана добили су сина Александра.

По рођењу Александра, Олимпијада се заклела да ће њен син постати владар света по свакој цени.

Олимпијада није хтела да допусти било коме да спречи Александра на свом путу. Могући конкурент, који је полагао право на македонски престо, био је Филипов полубрат Филип Аридеј, кога је Олимпијада отровала.

Олимпијада је васпитала Александра да буде поносан на своје порекло. За њену породицу сматрало се да потиче од Ахила, хероја Тројанског рата. Александар је и отишао до места где је била Троја како би одао почаст својим прецима и увек је носио копију Илијаде (спев грчког песника Homera о Тројаснком рату)  са собом.

Године 337. п.н.е. Филип је постао уморан од Олимпијадиних сплетки и био је под притиском да се ожени чистокрвном Македонком, пошто се причало да је био полу-Македонац. Филип је одлучио да се разведе од Олимпијаде након 20 година брака и организовао је брак са Клеопатром, племкињом са македонскг двора.

То је изазвало велики бес код Олимпијаде, и Клеопатра је убрзо убијена. Према легенди Олимпијада јој је понудила три ''поклона'' - конопац, нож или отров препустивши Клеопатри да изабере своју судбину.

Што се тиче Филипа, он је био убијен од стране својих стражара на свадби своје ћерке 336. године п.н.е. Детаљи око убиства још увек нису познати, међутим, сматра се да је Олимпијада била део завере.

Као што је познато, Александар је тада дошао на власт. Мајка му је тада рекла како је његов отац био сам Зевс, што је довело до још веће жудње код Александра да поведе поход и покори огромне територије.

У следећих 14 година Македонско царство се проширило све до Индије. У даљим освајањима могла је да га спречи само смрт. То се и десило 323. године п.н.е.

Након његове смрти, Олимпијада се залагала да њен унук Александар ИВ постане нови владар огромне државе. Међутим, дошла је у сукоб са регентом Касандером који је владао у име њеног унука, након бројних ратова за наследство мадеконског трона. Александар ИВ је треабало да постане нови владар након свог пунолетства. То није било довољно за Олимпијаду. Страховала је да Касандер не присвоји исувише велику моћ и не збаци малог Александра ИВ.

Она је напала Македонију са сопственом војском из Епира уз помоћ њеног рођака. Успела је да зароби на стотине Касандерових присталица и све их је брутално погубила 317. год. п.н.е. Међутим убрзо је искусила Касандеров бес и освету. Он је заробио Олимпијаду и погубио 316. год. п.н.е.

Олимпијада је остала упамћена као истрајна, арогантна и упорна владарка коју ништа није спречавало да постигне своје циљеве. Имала је велики утицај на Александрово одрастање и свакако је допринела формирању његове личности.

Сличне текстове о занимљивој историји можете пратити ОВДЕ.