Jezero u kom živi RIBA MRGUDA: Jeste li bili na ovom divnom mestu gde se nekada i vidre igraju? (VIDEO/FOTO)
Jezero Kraljevac sa plutajućim ostrvima, okolnim tršćacima, šumama, livadama i pašnjacima odlikuje se bogatom i raznovrsnom florom i faunom.
Kada poželite da uživate u prirodi i to pored vode, nesumnjivo je da treba da se uputite u Banat i to ni manje ni više nego u Kovin. Upravo tamo krije se Specijalni rezervat prirode “Kraljevac” koji nudi veličanstvene zelene oaze, za svačiji ukus.
Specijalni rezervat prirode nalazi se usred banatske ravnice u naseljenom mestu Deliblato, a istorija kaže da se tu nekada nalazilo Panonsko more, smešteno je na samom rubu Deliblatske peščare. Turistički je poznato kao područje jedinstveno po svojoj lepoti i živopisnim plutajućim ostrvima koje vetar pomera po površini vode i pejzaž koji tamo zateknete svaki put je drugačiji.
Tamo gde se vrteška vrti već 15 godina, a zaljubljeni uživaju u ljubavi: Ovaj Trg slobode posebno je omiljen turistima! (VIDEO/FOTO)
Za istančana nepca svakog turiste: Kad dođete u Alibunar ovo mesto niko ne zaobiđe - raj za gurmane! (FOTO/VIDEO)
"KOVAČIČKI OKTOBAR" - mesto za svakog: Manifestacija kakve nema nigde drugde u Srbiji osim u Kovačici (VIDEO/FOTO)
Odlukom Vlade Republike Srbije 2009. godine Specijalni rezervat prirode „Kraljevac” stavljen je pod zaštitu države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja I kategorije, ukupne površine oko 264 hektara. Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero” je 2002. god. pokrenulo inicijativu o zaštiti SRP “Kraljevac” i oni su upravljači rezervata.
- Specijalni rezervat prirode “Kraljevac” prostire se na 264 hektara i podeljen u tri celine - jezero Kraljevac, Spasovina i Obzovik. Obzovik je jedno staro korito reke Obzove kako smo je mi ovde nekada zvali. Ta reka je davnih dana isušena, još između 1600. i 1700. godine kad je Austrougarska ovde došla, po naređenju Marije Terezije i počela odvodnjavanje Banata, ali i čitave Vojvodine. Ostali smo sa tim jednim koritom reke kroz koji prolazi jedan potok i snabdeva vodom jezero Kraljevac – rekao je Aleksandar Sermeš iz Udruženja sportskih ribolovaca Deliblatsko jezero i dodao:
- Pored tog potoka ima još osam pored samog jezera, tri su sa pijaćom vodom, a 12 izvora ima u samom jezeru. Nemamo problem sa kvalitetom vode, ona je II stepena i to pokazuje i veliki izbor vrsta riba koje žive u jezeru. Čak 25 vrsta riba živi u ovom jezeru, od toga četiri vrste koje su strogo zaštićene. Tu su linjak, barski karaš, čipov i naravno za nas najznačajnija vrsta jeste mrguda. Ona je veoma važna za našu zemlju, ali i celokupan vodotok Dunava – istakao je Aleksandar Sermeš iz Udruženja sportskih ribolovaca Deliblatsko jezero.
Samo jezero “Kraljevac” koje je i najposećenije u rezervatu nastalo je pod uticajem vetrova koji duvaju na ovim područjima. Uticajem vetra formirala se lesna terasa u koju su usečene doline izvora Spasovina, Obzovik, Mramoračka reka i Kraljevac. Kada se 1983. godine podigao nasip i prelivna brana nastalo je potpuno jezero. Sa izdizanjem nivoa vode došlo je do plavljenja okolnih ritskih šuma i obradivih površina, kao odvajanja treseta sa dna jezera što je dovelo do stvaranja plutajućih i stalnih ostrva. Najveće plutajuće ostrvo je površine oko 2 hektara.
Jezero Kraljevac sa plutajućim ostrvima, okolnim tršćacima, šumama, livadama i pašnjacima odlikuje se bogatom i raznovrsnom florom i faunom. Od biljnih vrsta prisutna je barska paprat koja datira iz ledenog doba i močvarna iva. Plutajuća i stalna ostrva sa vodenim oknima i podzemnim izvorima koji ne mrznu ni tokom najvećih zima. U čistoj i mirnoj vodi jezera često se mogu videti i vidre.
Rezervat predstavlja značajno gnezdilište retkih vrsta ptica močvarica, oko 70 vrsta, među kojima se ističu mrka i žuta čaplja, gak, čapljica, eja močvarica, kao i globalno ugrožena patka njorka. Jezero Kraljevac je pogodno mesto gnežđenja velikih kolonija pčelarica a ima i oko 20 vrsta dnevnih leptira.
Obližnji pašnjaci jedno su od poslednjih utočišta ugroženih vrsta stepskih glodara tekunice i slepog kučeta u Srbiji.
Rezervat pruža posetiocima izvanredne mogućnosti za bavljenje sportskim ribolovom, pešačenje, posmatranje ptica i fotografisanje prirode. Ujedno rezervat predstavlja jedinstven naučni poligon i učionicu na otvorenom za đake, studente i istraživače.
Projekat je finansiran iz budžeta opštine Kovin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
