Језеро у ком живи РИБА МРГУДА: Јесте ли били на овом дивном месту где се некада и видре играју? (ВИДЕО/ФОТО)
Језеро Краљевац са плутајућим острвима, околним тршћацима, шумама, ливадама и пашњацима одликује се богатом и разноврсном флором и фауном.
Када пожелите да уживате у природи и то поред воде, несумњиво је да треба да се упутите у Банат и то ни мање ни више него у Ковин. Управо тамо крије се Специјални резерват природе “Краљевац” који нуди величанствене зелене оазе, за свачији укус.
Специјални резерват природе налази се усред банатске равнице у насељеном месту Делиблато, а историја каже да се ту некада налазило Панонско море, смештено је на самом рубу Делиблатске пешчаре. Туристички је познато као подручје јединствено по својој лепоти и живописним плутајућим острвима које ветар помера по површини воде и пејзаж који тамо затекнете сваки пут је другачији.
Тамо где се вртешка врти већ 15 година, а заљубљени уживају у љубави: Овај Трг слободе посебно је омиљен туристима! (ВИДЕО/ФОТО)
За истанчана непца сваког туристе: Кад дођете у Алибунар ово место нико не заобиђе - рај за гурмане! (ФОТО/ВИДЕО)
"КОВАЧИЧКИ ОКТОБАР" - место за сваког: Манифестација какве нема нигде другде у Србији осим у Ковачици (ВИДЕО/ФОТО)
Одлуком Владе Републике Србије 2009. године Специјални резерват природе „Краљевац” стављен је под заштиту државе као природно добро од изузетног значаја И категорије, укупне површине око 264 хектара. Удружење спортских риболоваца „Делиблатско језеро” је 2002. год. покренуло иницијативу о заштити СРП “Краљевац” и они су управљачи резервата.
- Специјални резерват природе “Краљевац” простире се на 264 хектара и подељен у три целине - језеро Краљевац, Спасовина и Обзовик. Обзовик је једно старо корито реке Обзове како смо је ми овде некада звали. Та река је давних дана исушена, још између 1600. и 1700. године кад је Аустроугарска овде дошла, по наређењу Марије Терезије и почела одводњавање Баната, али и читаве Војводине. Остали смо са тим једним коритом реке кроз који пролази један поток и снабдева водом језеро Краљевац – рекао је Александар Сермеш из Удружења спортских риболоваца Делиблатско језеро и додао:
- Поред тог потока има још осам поред самог језера, три су са пијаћом водом, а 12 извора има у самом језеру. Немамо проблем са квалитетом воде, она је II степена и то показује и велики избор врста риба које живе у језеру. Чак 25 врста риба живи у овом језеру, од тога четири врсте које су строго заштићене. Ту су лињак, барски караш, чипов и наравно за нас најзначајнија врста јесте мргуда. Она је веома важна за нашу земљу, али и целокупан водоток Дунава – истакао је Александар Сермеш из Удружења спортских риболоваца Делиблатско језеро.
Само језеро “Краљевац” које је и најпосећеније у резервату настало је под утицајем ветрова који дувају на овим подручјима. Утицајем ветра формирала се лесна тераса у коју су усечене долине извора Спасовина, Обзовик, Мраморачка река и Краљевац. Када се 1983. године подигао насип и преливна брана настало је потпуно језеро. Са издизањем нивоа воде дошло је до плављења околних ритских шума и обрадивих површина, као одвајања тресета са дна језера што је довело до стварања плутајућих и сталних острва. Највеће плутајуће острво је површине око 2 хектара.
Језеро Краљевац са плутајућим острвима, околним тршћацима, шумама, ливадама и пашњацима одликује се богатом и разноврсном флором и фауном. Од биљних врста присутна је барска папрат која датира из леденог доба и мочварна ива. Плутајућа и стална острва са воденим окнима и подземним изворима који не мрзну ни током највећих зима. У чистој и мирној води језера често се могу видети и видре.
Резерват представља значајно гнездилиште ретких врста птица мочварица, око 70 врста, међу којима се истичу мрка и жута чапља, гак, чапљица, еја мочварица, као и глобално угрожена патка њорка. Језеро Краљевац је погодно место гнежђења великих колонија пчеларица а има и око 20 врста дневних лептира.
Оближњи пашњаци једно су од последњих уточишта угрожених врста степских глодара текунице и слепог кучета у Србији.
Резерват пружа посетиоцима изванредне могућности за бављење спортским риболовом, пешачење, посматрање птица и фотографисање природе. Уједно резерват представља јединствен научни полигон и учионицу на отвореном за ђаке, студенте и истраживаче.
Пројекат је финансиран из буџета општине Ковин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
