Najverniji čuvar tradicije Vojvođana: Ovo je priča o Maksi gajdašu (FOTO)
On je život posvetio izučavanju kulture i tradicije
Maksim Mudrinić Maksa, čuveni gajdaš iz Sivca, izradio je više od 50 gajdi, a novi primerci iz njegove radionice putuje za Rusiju i Japan. Ovaj svestrani muzičar, svatovski svirac, pedagog, svetski je poznat kao restaurator i graditelj gajdi.
Od Moto susreta do Dana tradicije: Ovo je priča o nestvarnim festivalima u Kuli
Versko bogatstvo Kule koje nema cenu: Spoj pravoslavnog i katoličkog sveta u srcu Vojvodine
Od petnaeste godine je počeo da svira gitaru tako što je prve akorde naučio od svoje majke. Nakon završene srednje škole oprobao se u različitim muzičkim grupama, što je koristio kao šansu da nauči da svira mnoge različite instrumente.
Prelaskom u Dom kulture 1994. godine posvetio se izučavanju folklora i tradicije našeg naroda, pa se tada posvetio izvornoj, tradicionalnoj muzici.
Primetio je kako je malo sačuvanih tradicionalnih instrumenata u Vojvodini i da se uglavnom koriste tambure i harmonike međutim, dok su se stari instrumenti mogli naći jako retko, poneka frula, samica...
Nakon jednog koncerta, prišla mu je njegova tetka Katica Kalenić i upitala:
Pred lepotom ovog vojvođanskog sela i sam AUSTROUGARSKI CAR je zastao! (FOTO/ VIDEO)
- Derane je l' bi ti vol'o da sviraš gajde? Imam ja na tavanu jedne stare- priseća se on i kaže da je već sutra ujutru otišao i sa tetkinog tavana skinuo delove gajdi, a onda ih sa raznim majstorima sklopio.
Sviranje je učio sam i nakon godinu dana aktivnog učenja, počeo je da svira sa folklorom.
Na ljubav prema ovom instrumentu on gleda kao na neku „zarazu“.
Svetac RUSKE pravoslavne crkve rođen je u Srbiji: Ovo je priča o njemu
Gajdaški etno kamp se tradicionalno održava svakog juna u Sivcu, u organizaciji udruženja građana „Vojvođanski gajdaši“.
Maksim Mudrinić je počasni domaćin, a učesnici dolaze iz cele Srbije, Kraljeva, Odžaka, Pančeva, Vojke, Zrenjanina, Novog Sada, Sivca... Interesantno je istaći da su ove godine iz Kraljeva došle dve devojčice koje su nakon završene osnovne škole upisale srednju muzičku školu etno odsek, baš kao i polaznica kampa iz Odžaka.
- Ne može da prođe dan, a da ja ne uzmem gajde u ruke da probam. Naslonim uho na mešinu i slušam kako sva tri piska divno, lep sviraju i to me prosto ispuni. Teško je rečima opisati taj osećaj, ali to je nešto mnogo više nego hobi, to je baš ljubav prema instrumentu i stalna želja da se taj instrument vrati u život- u jednom dahu opisuje on.
U Sivcu je nekad bilo mnogo gajdaša, posle Drugog svetskog rata bilo ih je sedam, u Srbobranu trinaest, a Stapar je imao nekoliko poznatih.
Oni su uglavnom svirali na manjim veseljima. Svirali su kod domaćina nakon klanja svinja. recimo. Nakon završenog posla, domaćin bi pozvao muzičare i oni bi se sa domaćinom i ostalim gostima uz meso i čašicu- dve veselili.
Rođendane, krštenja pečenja rakije sve su gajdaši svirali, dok su u svatovima imali posebnu ulogu bili su kumovski svirci. Kum je imao svog gajdaša i on je od početka do kraja svatova bio uz njega...
