Највернији чувар традиције Војвођана: Ово је прича о Макси гајдашу (ФОТО)
Он је живот посветио изучавању културе и традиције
Максим Мудринић Макса, чувени гајдаш из Сивца, израдио је више од 50 гајди, а нови примерци из његове радионице путује за Русију и Јапан. Овај свестрани музичар, сватовски свирац, педагог, светски је познат као рестауратор и градитељ гајди.
Од Мото сусрета до Дана традиције: Ово је прича о нестварним фестивалима у Кули
Верско богатство Куле које нема цену: Спој православног и католичког света у срцу Војводине
Од петнаесте године је почео да свира гитару тако што је прве акорде научио од своје мајке. Након завршене средње школе опробао се у различитим музичким групама, што је користио као шансу да научи да свира многе различите инструменте.
Преласком у Дом културе 1994. године посветио се изучавању фолклора и традиције нашег народа, па се тада посветио изворној, традиционалној музици.
Приметио је како је мало сачуваних традиционалних инструмената у Војводини и да се углавном користе тамбуре и хармонике међутим, док су се стари инструменти могли наћи јако ретко, понека фрула, самица...
Након једног концерта, пришла му је његова тетка Катица Каленић и упитала:
Пред лепотом овог војвођанског села и сам АУСТРОУГАРСКИ ЦАР је застао! (ФОТО/ ВИДЕО)
- Деране је л' би ти вол'о да свираш гајде? Имам ја на тавану једне старе- присећа се он и каже да је већ сутра ујутру отишао и са теткиног тавана скинуо делове гајди, а онда их са разним мајсторима склопио.
Свирање је учио сам и након годину дана активног учења, почео је да свира са фолклором.
На љубав према овом инструменту он гледа као на неку „заразу“.
Светац РУСКЕ православне цркве рођен је у Србији: Ово је прича о њему
Гајдашки етно камп се традиционално одржава сваког јуна у Сивцу, у организацији удружења грађана „Војвођански гајдаши“.
Максим Мудринић је почасни домаћин, а учесници долазе из целе Србије, Краљева, Оџака, Панчева, Војке, Зрењанина, Новог Сада, Сивца... Интересантно је истаћи да су ове године из Краљева дошле две девојчице које су након завршене основне школе уписале средњу музичку школу етно одсек, баш као и полазница кампа из Оџака.
- Не може да прође дан, а да ја не узмем гајде у руке да пробам. Наслоним ухо на мешину и слушам како сва три писка дивно, леп свирају и то ме просто испуни. Тешко је речима описати тај осећај, али то је нешто много више него хоби, то је баш љубав према инструменту и стална жеља да се тај инструмент врати у живот- у једном даху описује он.
У Сивцу је некад било много гајдаша, после Другог светског рата било их је седам, у Србобрану тринаест, а Стапар је имао неколико познатих.
Они су углавном свирали на мањим весељима. Свирали су код домаћина након клања свиња. рецимо. Након завршеног посла, домаћин би позвао музичаре и они би се са домаћином и осталим гостима уз месо и чашицу- две веселили.
Рођендане, крштења печења ракије све су гајдаши свирали, док су у сватовима имали посебну улогу били су кумовски свирци. Кум је имао свог гајдаша и он је од почетка до краја сватова био уз њега...
