Opasna zabava u NS: Nova igra KATAKOMBA RULET uzima maha među tinejdžerima
Zna da traje satima, a mnogi ne mogu nadju sami izlaz iz nje
Novosadski tinejdžeri osmislili su opasnu igru - zove se katakomba rulet - uđu u Petrovaradinsku tvrđavu i pokušavaju da reše njene lavirinte. Ta igra zna da potraje satima, ako izlaz uopšte i uspeju da nađu sami.
Simbol Novog Sada: Ovako je Petrovaradinska tvrđava dobila ime (FOTO)
Istorija kroz konstrukciju: Kako je "Most slobode" postao jedan od simbola Novog Sada
Misterije Petrovaradinske tvrđave više od pedeset godina pokreću mlade da testiraju svoje psihofizičke veštine upravo na tom mestu.
- Ovo je upravo ta tačka odakle je počinjao taj adrenalin da radi, čuvena igra Zid smrti, odakle se bajsevima i nabudženim apen četvorkama odavde upravo kretalo i išlo do kraja Tvrđave i bila igra klinaca sedamdetih godina koji su odavde ozbiljno mogli da padnu, ali ono što je interesantno, nikada niko od njih, nikada, nije pao - kaže Leon Šurbanović, UGRIP Novi Sad.
Mreža podzemnih hodnika od 16 kilometara u četiri nivoa nalazi se na Tvrđavi. Tu počinju i najspektakularnije legende o podzemlju Petrovaradinske tvrđave. Najpoznatija je ona o mističnoj aždaji. Alu u podzemlju sigurno nećete sresti, ali oprezni morate biti.
- Pazi, nemoj levom stranom da ideš. Dole ima rupa, rupčaga, zapravo radi se o varalici, kako su je stari istraživači zvali, inače je to kontraminska galerija, tzv. De-er - navodi.
Kroz hodnike nas vode momci iz UGRIP-a, koji su istražili skoro 90 odsto podzemlja. Za razliku od nas, u istraživanje katakombi sve češće kreću najmlađi Novosađani, i to bez pratnje.
- Ukoliko bi se klinci gubili ovde u kontraminskom sistemu, ovaj ovde izlaz jedan je od alternativnih izlaza na koji bi oni izvukli živu glavu, doduše morali bi malo da se provuku, ali ipak bi uspevali i na ovaj prolaz da izađu - objašnjava Šurbanović.
Uspevali su oni koji su imali sreće. Bilo je i dece koja, ni posle deset sati provedenih u podzemlju Tvrđave, a igrajući igru "rulet katakombe", nisu uspeli da pronađu izlaz. Ali jesu svetlost dana. Kroz puškarnice.
- Lutali su i ovde su se zadržali, jer je ovde bilo svetla. Da je pao mrak, bilo bi mnogo teže i njima da se snađu, jer kad padne mrak ove puškarnice više nemaju smisla - naglašava on.
Kada deca, bez pratnje, krenu u pohode istraživanja podzemnih tunela, nastupa panika, i kod njih, jer izlaz ne mogu da pronađu, i u njihovim porodicama.
- Njihova majka, to pričam za tu šestu ekipu, kada je zvala ona je bila u totalnom ludilu, zvala je policiju, zvala je hitnu pomoć, napravila se čitava halabuka oko toga - navodi Šurbanović.
Tada, uglavnom, na scenu stupaju momci iz UGRIP-a, koji katakombe poznaju kao svoj džep.
- Dali smo joj logistiku kako da izađu, jer sam ja s njom pričao telefonom i ona je posle zvala njih kroz puškarnicu, jer su oni stavili telefon na spikerfon, i na taj način im objasnila kako treba da idu, pošto bukvalno, naša logistika je bila da hodnikom idu pravo, ovde skrenu levo, pa desno i na taj način su izašli, inače pre toga su lutali, bili su pet sati, koliko su imali zapravo baterija, a zapravo cela njihova avantura je otišla na devet sati - priseća se on.
Leon kaže da do trećeg nivoa podzemlja vode čak i hodnici osnovne škole "Jovan Popović" i savetuje da ga deca izbegavaju, kako ne bi završili u lavirintu podzemnih katakombi.
