Tragedija je obeležila život Jovana Jovanovića Zmaja, a u Novom Sadu desila mu se jedna prelepa stvar
Izgubio je sve što je voleo, ali ga to nije sprečilo da nastavi sa stvaranjem najlepšig stihova srpske poezije
Jovan Jovanović Zmaj rođen je 6. decembra 1833. godine u Novom Sadu, a iako po zanimanju lekar, ostao je upamćen kao jedan od najpoznatijih pesnika i tvorac najdivnijih stihova koji se i danas s puno emocija recituju.
Pročitajte i:
Osnovnu školu i gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, a onda je školovanje nastavio u Halašu i Požunu. Studije prava upisao je u Pešti, a usavršavao je svoje znanje i Pragu i Beču. Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji je bio njegov najveći pesnički uzor. Takođe u Beču upoznao se i sa Svetozarem Miletićem i Đurom Jakšićem.
Posle završenih studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik u novosadskom magistratu. Tu se upoznao sa svojom budućom suprugom Ružom Ličanin. Ljubav i srećan porodičan život nadahnuli su Zmaja da napiše ciklus pesama "Đulići" (od turske reči Gül, što znači ruža), koju je posvetio svojoj supruzi. I danas se ovo delo smatra najlepšim, a ujedno i najtužnijim stigovima srpske poezije.
DRUGI SRPSKI ARHIEPISKOP: Da li znate koji svetitelj je bio najodgovorniji učenik Svetog Save?
Kako mu služba u magistratu nije odgovarala, Zmaj se okreće svom književnom radu i maksimalno mu se posvećuje. Pokreće književni časopis "Javor" i satirični list "Komarac". Godine 1863. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma. Godinu dana kasnije pokrenuo je satirični list Zmaj, pošto je 3. maj po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848. godine. Kako je list bio štampan ćirilicom, mnogi su broj 3 čitali kao slovo Z i upravo na taj način on dobija nadimak Zmaj po kom će ga svi raspoznavati i pamtiti.
Ostavio je neizbrisiv trag: Ovaj Novosađanin uradio je veliku stvar za Srbiju
Nekada je i crtao uz svoje napisane reči, pa mnogi vole da mu pripišu i ulogu začetnika srpskog stripa. Godine 1870. nakon to je završio studije medicine, vratio se u Novi Sad, gde je započeo svoju lekarsku praksu.
Međutim, ubrzo ga je zadesila porodična tragedija, nakon što su mu od posledica bolesti umrla deca, bitku za život izgubila je i njegova supruga.
Njegova deca, Mirko, Tijane, Sav i Jug umiru posle opake bolesti, a zatim od tuberkoloze umire i njegova najveća inspiracija, supruga Ruža. Nakon tragičnih događaja, Zmaj se sa jedinom preživelom ćerkom Smiljanom, seli u Futog. Tu usvaja dve devojčice Mariju i Anku, ali nesreća opet kuca na njegova vrata. Smiljana umire pre svog drugog rođendana, a ubrzo se razboljevaju i Marija i Anka.
Bitan dan za Novi Sad: Danas se obeležava godišnjica oslobođenja u Velikom ratu
Nakon porodične tragedije on je neko vreme u Beogradu radio kao dramaturg Narodnog pozorišta, a 1881. godine u Beč da radi kao lekar. Odatle pokreće i čuvene novine “Neven”. Zmaj je bio vrhunski prevodilac, prevodio je sa ruskog, poljskog, češkog, nemačkog, mađarskog i latinskog. Prevodio je Getea, Puškina, Šandora i mnog druge. Poslednje godine života proveo je u Sremskoj Kamenici gde je 1904. godine preminuo.
Ovaj poznati Novosađanin je bio mornar, a nakon toga mu se sudbina potpuno preokrenula
Zahvalni Novosađani odužili su se čika Jovi Zmaju podizanjem spomenika, davanjem jednoj od glavnih ulica njegovo ime, raznim manifestacijama u njegovu čast, kao i brojnim nagradama. Danas s ponosom ističu gimnaziju koja nosi ime Jovana Jovanovića Zmaja, a današnja zgrada se nalazi na mestu gde je nekada bila njegova rodna kuća, u čuvenoj Ulici Zlatne grede. Više o tome možete pročitati OVDE.
