Трагедија је обележила живот Јована Јовановића Змаја, а у Новом Саду десила му се једна прелепа ствар

Јован Јовановић Змај рођен је 6. децембра 1833. године у Новом Саду, а иако по занимању лекар, остао је упамћен као један од најпознатијих песника и творац најдивнијих стихова који се и данас с пуно емоција рецитују.

Основну школу и гимназију је похађао у Новом Саду, а онда је школовање наставио у Халашу и Пожуну. Студије права уписао је у Пешти, а усавршавао је своје знање и Прагу и Бечу. За његово књижевно и политичко образовање од посебног значаја је боравак у Бечу, где је упознао Бранка Радичевића, који је био његов највећи песнички узор. Такође у Бечу упознао се и са Светозарем Милетићем и Ђуром Јакшићем.

После завршених студија права, Змај се 1860. вратио у Нови Сад и као један од најближих Милетићевих сарадника постао службеник у новосадском магистрату. Ту се упознао са својом будућом супругом Ружом Личанин. Љубав и срећан породичан живот надахнули су Змаја да напише циклус песама "Ђулићи" (од турске речи Gül, што значи ружа), коју је посветио својој супрузи. И данас се ово дело сматра најлепшим, а уједно и најтужнијим стиговима српске поезије.

ДРУГИ СРПСКИ АРХИЕПИСКОП: Да ли знате који светитељ је био најодговорнији ученик Светог Саве?

Како му служба у магистрату није одговарала, Змај се окреће свом књижевном раду и максимално му се посвећује. Покреће књижевни часопис "Јавор" и сатирични лист "Комарац". Године 1863. преселио се у Пешту, где је радио у Матици српској и као надзорник Текелијанума. Годину дана касније покренуо је сатирични лист Змај, пошто је 3. мај по јулијанском календару био дан одржавања Мајске скупштине 1848. године. Како је лист био штампан ћирилицом, многи су број 3 читали као слово З и управо на тај начин он добија надимак Змај по ком ће га сви распознавати и памтити.

Оставио је неизбрисив траг: Овај Новосађанин урадио је велику ствар за Србију

Некада је и цртао уз своје написане речи, па многи воле да му припишу и улогу зачетника српског стрипа. Године 1870. након то је завршио студије медицине, вратио се у Нови Сад, где је започео своју лекарску праксу.

Међутим, убрзо га је задесила породична трагедија, након што су му од последица болести умрла деца, битку за живот изгубила је и његова супруга.

Његова деца, Мирко, Тијане, Сав и Југ умиру после опаке болести, а затим од туберколозе умире и његова највећа инспирација, супруга Ружа. Након трагичних догађаја, Змај се са једином преживелом ћерком Смиљаном, сели у Футог. Ту усваја две девојчице Марију и Анку, али несрећа опет куца на његова врата. Смиљана умире пре свог другог рођендана, а убрзо се разбољевају и Марија и Анка.

Битан дан за Нови Сад: Данас се обележава годишњица ослобођења у Великом рату

Након породичне трагедије он је неко време у Београду радио као драматург Народног позоришта, а 1881. године у Беч да ради као лекар. Одатле покреће и чувене новине “Невен”. Змај је био врхунски преводилац, преводио је са руског, пољског, чешког, немачког, мађарског и латинског. Преводио је Гетеа, Пушкина, Шандора и мног друге. Последње године живота провео је у Сремској Каменици где је 1904. године преминуо.

Овај познати Новосађанин је био морнар, а након тога му се судбина потпуно преокренула

Захвални Новосађани одужили су се чика Јови Змају подизањем споменика, давањем једној од главних улица његово име, разним манифестацијама у његову част, као и бројним наградама. Данас с поносом истичу гимназију која носи име Јована Јовановића Змаја, а данашња зграда се налази на месту где је некада била његова родна кућа, у чувеној Улици Златне греде. Више о томе можете прочитати ОВДЕ.