ZNATE LI GDE JE RACKA VAROŠ? Danas ovo mesto nosi drugo ime i svi ga rado posećujete
Mnogo puta se desi, da kada nekoga pitate gde bi voleo da živi i koji mu je grad najlepši u našoj zemlji, njegov odgovor bude – Novi Sad.
-Ima sve što ti je potrebno da ti dan ne bude monoton, da napreduješ, učiniš život boljim i naučiš mnogo toga, a opet ima taj neki mir u sebi koji ti uvek poručuje da za sve imaš vremena i da ne treba da žuriš- rekla je Jovana Stojanović, student na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, koja je rodom iz Gacka, ali planira da nastavi da živi u našoj evropskoj prestonici kulture.
JEDAN OD NAJODVRATNIJIH ZLOČINA U SRBIJI: Nad njim je izvršena poslednja smrtna kazna kod nas
PRVI USTAV MODERNE SRBIJE: Zašto je Sretenjski ustav trajao samo mesec dana i koje je odredbe imao?
DA LI STE NEKADA ČULI ZA CARA MAKRINA? Ogromna bista sa njegovim likom je pronađena u jednom srpskom selu
Kako mnogi govore, ono što ima Novi Sad, nema nijedan drugi grad, iako, nažalost, počinje i on da bude prepun ljudi, koji su, pretpostavljamo došli da oprobaju svoju sreću i stvore bolju budućnost.
Verujemo da je većina vas barem nekada posetila ovaj grad i da zna kako izgleda, ali sumnjamo da ste upoznati sa nekim zanimljivim istorijskim činjenicama o ovom mestu.
Naime, dobro poznato je da je Novi Sad jedan od tri najveća grada u Srbiji i da se nalazi na svega sat vremena vožnje od Beograda. Ovaj grad ima zanimljivu istoriju dugog trajanja, brojnih naroda i kultura. U njemu su boravii Gepidi, Huni, Avari, Sloveni, Germani, Mađari, Vizantinci i Turci.
Ono što je zanimljivo jeste da se nije uvek zvao kao danas. Malo je poznato da je prvo ime za naselje na ovim prostorima bilo Racka varoš, a kasnije i Petrovaradinski šanac. Ime Novi Sad, na latinskom Neoplanta, na mađarskom Uvjidek, na nemačkom Neusatz, na grčkom Neoфyton, grad je dobio tek 1748. godine.
Kada su njegove poznate ulice u pitanju, verujemo da niste znali da je na početku današnje ulice Svetozara Miletića bilo postavljeno pogubilište i tzv. "stub srama i kazni".
Stara železnička stanica bila je smeštena preko puta današnjeg Merkatora, gde je pošta, te iz tog razloga se zove ulica Železnička. Vodila je od Glavnog trga i "Katedrale" sve do ulaza u samu stanicu. Posle Drugog svetskog rata, napravljeni su bulevari, ulica je bitno skraćena, a stanica premeštena na mesto na kom se i danas nalazi.
Na mestu Dunavskog parka, u kojem svi vole da provode svoje vreme, šetaju i gledaju labudove, nekada je bilo Dunavsko jezero do 1911. godine, a kada je isušeno, zasađen je i uređen park. Na kraju Dunavske ulice su se čamci vezivali.
Prva kafana
Prema nekim izvorim prva kafana u Novom Sadu je kafana Turski han, stvorena 1749. godine. Pisce, umetnike i novinare kafane su oduvek privlačile, pa je tako i ova bila stecište mnogih uglednih ličnosti tadšnjeg doba, među kojima je bio i Arsenije Teodorović. Dve godine kasnije otvorena je kafana Tri zeca, a u XIX veku Novi Sad je bio dom mnogih kafana među kojima su najpoznatije Kamila i Bela lađa.
Prvi tramvaj
Još sredinom XIX veka pojavili su se planovi za razvijanje saobraćaja preko kočija, a odmah nakon što se struja počela proizvoditi u gradu, pušten je u rad je prvi tramvaj 30. septembra 1911. godine. Postojale su dve linije – takozvana bela linija koja je išla od Futoške kapije do Temerinske ulice i druga, zelena koja je išla od železničke stanice (tada u Železničkoj ulici) do obale Dunava. Na isti datum, 1958. godine, posle kupovine autobusa, tramvaji su izbačeni iz upotrebe.
Zanimljiva okolina
Ako bi se od Petrovaradinske tvrđave pošlo dalje prema Fruškoj gori, tu su Sremski Karlovci, srpski pravoslavni duhovni centar sa najstarijom gimnazijom (1791) i bogoslovijom. Poznati su i po vinskim podrumima. Planina Fruška gora,čiji šumoviti vrhovi jedva prelaze 500 metara nadmorske visine, poznato je vinogorje. Zovu je još i ,,mala Sveta gora“, zbog čuvenih srpskih manastira (Krušedol, Hopovo, Grgeteg...) podizanih u doba seoba Srba pred Turcima.
Kod Sremskih Karlovaca, na suprotnoj obali Dunava, leži čuveno selo Kovilj, sa poznatim srpskim manastirom. Koviljski rit je bogat retkim barskim biljem i pticama, ribolovnim i lovnim terenima. Tu su i nezaobilazne čarde u kojima se kuva riblja čorba i paprikaš, piju hladni špriceri (vino i soda-voda) i uživa u tamburaškoj muzici. Ako bi se krenulo uz Dunav, prema Futogu i Begeču, gde su omiljeni tereni ribolovaca i lovaca, idući dalje, došlo bi se do Čelareva. Tu se nalazi poznati arheološki hazarski lokalitet, dvorac Dunđerskih i velika pivara. I tako redom.
