ЗНАТЕ ЛИ ГДЕ ЈЕ РАЦКА ВАРОШ? Данас ово место носи друго име и сви га радо посећујете
Много пута се деси, да када некога питате где би волео да живи и који му је град најлепши у нашој земљи, његов одговор буде – Нови Сад.
-Има све што ти је потребно да ти дан не буде монотон, да напредујеш, учиниш живот бољим и научиш много тога, а опет има тај неки мир у себи који ти увек поручује да за све имаш времена и да не треба да журиш- рекла је Јована Стојановић, студент на Филозофском факултету у Новом Саду, која је родом из Гацка, али планира да настави да живи у нашој европској престоници културе.
ЈЕДАН ОД НАЈОДВРАТНИЈИХ ЗЛОЧИНА У СРБИЈИ: Над њим је извршена последња смртна казна код нас
ПРВИ УСТАВ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Зашто је Сретењски устав трајао само месец дана и које је одредбе имао?
ДА ЛИ СТЕ НЕКАДА ЧУЛИ ЗА ЦАРА МАКРИНА? Огромна биста са његовим ликом је пронађена у једном српском селу
Како многи говоре, оно што има Нови Сад, нема ниједан други град, иако, нажалост, почиње и он да буде препун људи, који су, претпостављамо дошли да опробају своју срећу и створе бољу будућност.
Верујемо да је већина вас барем некада посетила овај град и да зна како изгледа, али сумњамо да сте упознати са неким занимљивим историјским чињеницама о овом месту.
Наиме, добро познато је да је Нови Сад један од три највећа града у Србији и да се налази на свега сат времена вожње од Београда. Овај град има занимљиву историју дугог трајања, бројних народа и култура. У њему су боравии Гепиди, Хуни, Авари, Словени, Германи, Мађари, Византинци и Турци.
Оно што је занимљиво јесте да се није увек звао као данас. Мало је познато да је прво име за насеље на овим просторима било Рацка варош, а касније и Петроварадински шанац. Име Нови Сад, на латинском Неопланта, на мађарском Увјидек, на немачком Неусатз, на грчком Neoфyton, град је добио тек 1748. године.
Када су његове познате улице у питању, верујемо да нисте знали да је на почетку данашње улице Светозара Милетића било постављено погубилиште и тзв. "стуб срама и казни".
Стара железничка станица била је смештена преко пута данашњег Меркатора, где је пошта, те из тог разлога се зове улица Железничка. Водила је од Главног трга и "Катедрале" све до улаза у саму станицу. После Другог светског рата, направљени су булевари, улица је битно скраћена, а станица премештена на место на ком се и данас налази.
На месту Дунавског парка, у којем сви воле да проводе своје време, шетају и гледају лабудове, некада је било Дунавско језеро до 1911. године, а када је исушено, засађен је и уређен парк. На крају Дунавске улице су се чамци везивали.
Прва кафана
Према неким изворим прва кафана у Новом Саду је кафана Турски хан, створена 1749. године. Писце, уметнике и новинаре кафане су одувек привлачиле, па је тако и ова била стециште многих угледних личности тадшњег доба, међу којима је био и Арсеније Теодоровић. Две године касније отворена је кафана Три зеца, а у XIX веку Нови Сад је био дом многих кафана међу којима су најпознатије Камила и Бела лађа.
Први трамвај
Још средином XIX века појавили су се планови за развијање саобраћаја преко кочија, а одмах након што се струја почела производити у граду, пуштен је у рад је први трамвај 30. септембра 1911. године. Постојале су две линије – такозвана бела линија која је ишла од Футошке капије до Темеринске улице и друга, зелена која је ишла од железничке станице (тада у Железничкој улици) до обале Дунава. На исти датум, 1958. године, после куповине аутобуса, трамваји су избачени из употребе.
Занимљива околина
Ако би се од Петроварадинске тврђаве пошло даље према Фрушкој гори, ту су Сремски Карловци, српски православни духовни центар са најстаријом гимназијом (1791) и богословијом. Познати су и по винским подрумима. Планина Фрушка гора,чији шумовити врхови једва прелазе 500 метара надморске висине, познато је виногорје. Зову је још и ,,мала Света гора“, због чувених српских манастира (Крушедол, Хопово, Гргетег...) подизаних у доба сеоба Срба пред Турцима.
Код Сремских Карловаца, на супротној обали Дунава, лежи чувено село Ковиљ, са познатим српским манастиром. Ковиљски рит је богат ретким барским биљем и птицама, риболовним и ловним теренима. Ту су и незаобилазне чарде у којима се кува рибља чорба и паприкаш, пију хладни шприцери (вино и сода-вода) и ужива у тамбурашкој музици. Ако би се кренуло уз Дунав, према Футогу и Бегечу, где су омиљени терени риболоваца и ловаца, идући даље, дошло би се до Челарева. Ту се налази познати археолошки хазарски локалитет, дворац Дунђерских и велика пивара. И тако редом.
