NAJSTRAŠNIJA ISPOVEST! Otac učesnice Parova je pucao iz pištolja na njenu majku, pa presudio sebi!
Nepojmljiv užas.
Četvrto pitanje za Goranu Mančić u "Parografu" bilo je:
"Da li je istina da si bila prisutna kada je otac pucao u tvoju majku?"
DA TI PAMET STANE! Rada zaigrala u bazenu, ovo nije za muškarce sa slabim srcem (VIDEO)
Gorana je rekla:
- Ne sećam se sveg šta se izdešavalo. Bila sam mala. Tada sam živela kod oca i on je bio grub poprilično prema meni iako sam mu bila mezimica. Sećam se da sam u toom periodu bila fascinirana oružjem. Sećam se da kada su se moji razveli, mama je otišla kod njene majke u Hrvtasku da živi. Sećam se da mi je tražio da mu nacrtam gde mama živi od kad se preudala. Rekao mi je da ide po igračke, a ja sam bila srećna. Nisam znala da će da napravi sve to. Sećam se da sam ja taj pištolj držala u ruci pre nego što je otišao da puca u mamu. Nisam želela da saznam detalje tragedije jer me to nije zanimalo. Znam da mi je mama rekla da joj je tata rekao da nas je obezbedeio i onda je najavio da će ih ubiti. Pucao je u baku, pa u moju mamu. Onda je sebe ubio. Mamu je ranio. Ona je uspela da preživi jer se pravila da je mrtva - ispričala je drhtavim glasom Gorana.
- Sećam se da mi je otac pričao da je mamin drugi muž kriv zbog toga što oni nisu zajedno. Tada smo sestra i ja živele zajedno-rekla je Gorana.
- Kakvo je bilo tvoje detinjstvo posle toga? - pitala je Anđela.
- Mnogo sam patila i bila sam agresivno dete. Deca su me zezala da mi je otac imao umesto mozga sijalicu i da sam siroče. Plašila sam se da ne odem u dom. Sada kada mislim o tome svega mi je žao. Nisam imala nikoga da me usmeri. Da sam imala pravo detinjstvo, bila bih i ja drugačija. Sećam se da mi je tada trebao razgovor samo sa nekim da pričam-rekla je Gorana.
- Mislim da sam sebe ubedila da nema dobrih muškaraca. Uvek sam mislila da se neću udati i da neću biti majka-rekla je Gorana.
- Sada kada bi došao moj otac, samo bih ga pitala da li je zaista želeo da bude tata. Nedostaje mi on. Tražila sam utehu u starijim muškarcima. Tražila sam očinsku figuru-kazala je ona.
- Volela bih da saznam sve o njemu. Pitam se zašto je to uradio? -rekla je Gorana.
Tada se u program uključila i Goranina mama:
- Gogo, nikada vas nisam ostavila. Mučila sam se zbog vas. kada sam bila ranjena samo sam molila Boga da preživim zbog vas, dece. Te večeri je došao i rekao mi je da ako ja ne mogu da živim, nećeš ni ti. Sa njim je bio pakao od života. Tukao me je strašno. Pobegla sam kod majke. Onda sam se našla sa prvim svojim dečkom. Kada sam mu otvorila vrata te noći, on je odmah uperio pištolj u mene. Držao nas je zaključane satima. Plašio nas je tim pištoljem. Ubio je mamu, pa je pucao u mene. Pravila sam se mrtva da me ne bi dokrajčio. Onda je sebi stavio puštolj u usta i pucao. Mesecima sam se oporavljala od ranjavanja-rekla je Goranina majka.
