"MOG TATU SU UBILI NA LICU MESTA, a teču su zarobili i mučili dve godine!" Potresna ispovest Stanije Dobrojević o gubitku oca
Prisetila se najgoreg perioda u svom životu!
Stanija Dobrojević ispričala je svoju potresnu priču o gubitku oca. Njega su Hrvati odveli tokom zločinačke akcije "Bljesak" 1995. godine, a njena porodica nije znala dve godine da li je on živ.
- Kosti svog tate tražim već 28 godina - rekla je Stanija.
U maju 1995. godine ustaše su proterale Staniju i njenu porodicu iz rodnog Voćina u Zapadnoj Slavnoiji, a njenog oca Dragana su ubile. Rijaliti zvezda ni dan danas nije pronašla posmrtne ostatke svog tate.
NJEGOVA SMRT GA JE UNIŠTILA! Bivši zadrugar podelio tragične vesti - preminuo je mlad, tuga do neba!
CAREVI RODITELJI SU PRESUDILI - Filip odlučio da prvi put prizna istinu šta se zbilo u Crikvenici
LOŠ ČOVEK KOJI KONSTANTNO MENJA PLOČU! Ana Ćurčić jedno govori a drugo radi - ocrnjena zbog licemerja!
- Moj rođeni brat Sani i ja smo dali uzorak DNK kako bi uspeli da identifikuju našeg oca. Nadam se da ćemo uspeti da ga pronađemo i da ga sahranimo kako dolikuje. Bio je dobar i požrtvovan čovek. Zaslužuje da počiva u miru i dobije svoj grob, koji ću redovno obilaziti - započinje priču Stanija i priseća se tog kobnog 1. maja 1995.
- Imala sam 10 godina kada se to dogodilo i dalje sve pamtim kao da je bilo juče. Sećam se tog jutra kad je počeo napad. Istrčala sam u dvorište da spasem svoje dve lutke. Tata je potrčao za mnom, uzeo ih umesto mene, predao mi ih, pomilovao me po kosi i rekao: "Moram da odem, ali vratiću se". Nikad se nije vratio.
Ubrzo je Stanija izbegla u Srbiju.
- Kada je otac otišao, mama je uzela torbicu sa dokumentima, mene i brata za ruku i s ljudima smo išli traktorima u koloni, pa smo onda svi ušli u autobus pun dece i žena. Nama su u tom momentu bacili "zolju" na kuću i zapalili automobil. Deset minuta nakon što smo prešli most, on je srušen. Malo je falilo da nas zadesi ista sudbina kao mog tatu - priča starleta.
Dobrojevićeva dugo nije znala gde joj je otac.
- Dve pune godine nismo znali da li je mrtav ili živ, a onda su mami poslali fotografije mrtvog tela. Ubrzo nakon toga iz logora je pušten moj teča, koji je bio sa tatom u momentu kad je ubijen. Teča nam je ispričao da su ih zarobili 1. maja 1995. Samo su mog tatu ubili na licu mesta zbog čina koji je imao, dok su teču i ostale zatvorili i mučili dve godine. Toliko su ga tukli da je dve godine mokrio krv, čak su ga zatvarali i u bunar. Pustili su ga iz logora tokom razmene zatvorenika i tada smo saznali stravičnu istinu - završava priču Stanija.
Stanija ističe da ne smemo nikada da zaboravimo žrtve "Bljeska" i "Oluje".
- Moja želja je da se podigne spomenik srpskim herojima i palim borcima "Bljeska" i "Oluje", među kojima je i moj otac. Ne treba da zaboravimo na žrtve, treba da ih spominjemo svaki dan!
