"МОГ ТАТУ СУ УБИЛИ НА ЛИЦУ МЕСТА, а течу су заробили и мучили две године!" Потресна исповест Станије Добројевић о губитку оца
Присетила се најгорег периода у свом животу!
Станија Добројевић испричала је своју потресну причу о губитку оца. Њега су Хрвати одвели током злочиначке акције "Бљесак" 1995. године, а њена породица није знала две године да ли је он жив.
- Кости свог тате тражим већ 28 година - рекла је Станија.
У мају 1995. године усташе су протерале Станију и њену породицу из родног Воћина у Западној Славноији, а њеног оца Драгана су убиле. Ријалити звезда ни дан данас није пронашла посмртне остатке свог тате.
ЊЕГОВА СМРТ ГА ЈЕ УНИШТИЛА! Бивши задругар поделио трагичне вести - преминуо је млад, туга до неба!
ЦАРЕВИ РОДИТЕЉИ СУ ПРЕСУДИЛИ - Филип одлучио да први пут призна истину шта се збило у Цриквеници
ЛОШ ЧОВЕК КОЈИ КОНСТАНТНО МЕЊА ПЛОЧУ! Ана Ћурчић једно говори а друго ради - оцрњена због лицемерја!
- Мој рођени брат Сани и ја смо дали узорак ДНК како би успели да идентификују нашег оца. Надам се да ћемо успети да га пронађемо и да га сахранимо како доликује. Био је добар и пожртвован човек. Заслужује да почива у миру и добије свој гроб, који ћу редовно обилазити - започиње причу Станија и присећа се тог кобног 1. маја 1995.
- Имала сам 10 година када се то догодило и даље све памтим као да је било јуче. Сећам се тог јутра кад је почео напад. Истрчала сам у двориште да спасем своје две лутке. Тата је потрчао за мном, узео их уместо мене, предао ми их, помиловао ме по коси и рекао: "Морам да одем, али вратићу се". Никад се није вратио.
Убрзо је Станија избегла у Србију.
- Када је отац отишао, мама је узела торбицу са документима, мене и брата за руку и с људима смо ишли тракторима у колони, па смо онда сви ушли у аутобус пун деце и жена. Нама су у том моменту бацили "зољу" на кућу и запалили аутомобил. Десет минута након што смо прешли мост, он је срушен. Мало је фалило да нас задеси иста судбина као мог тату - прича старлета.
Добројевићева дуго није знала где јој је отац.
- Две пуне године нисмо знали да ли је мртав или жив, а онда су мами послали фотографије мртвог тела. Убрзо након тога из логора је пуштен мој теча, који је био са татом у моменту кад је убијен. Теча нам је испричао да су их заробили 1. маја 1995. Само су мог тату убили на лицу места због чина који је имао, док су течу и остале затворили и мучили две године. Толико су га тукли да је две године мокрио крв, чак су га затварали и у бунар. Пустили су га из логора током размене затвореника и тада смо сазнали стравичну истину - завршава причу Станија.
Станија истиче да не смемо никада да заборавимо жртве "Бљеска" и "Олује".
- Моја жеља је да се подигне споменик српским херојима и палим борцима "Бљеска" и "Олује", међу којима је и мој отац. Не треба да заборавимо на жртве, треба да их спомињемо сваки дан!
