ŠOKANTAN PRIZOR: Avion prinudno sleteo U NABUJALU REKU, preživeli čekali spasioce na KRILIMA letelice dok je tonula - EVO šta se desilo

Petnaestog januara 2009. godine bio je dan kao i svaki drugi. Pilot Sali Sulenberg, kapetan koji je u tom trenutku iza sebe imao čak 42 godine iskustva u vazduhu, tog dana imao je, kako je i sam izjavio, jedan sasvim uobičajeni, rutinski let. 

Naime, let 1549 započeo je svoje putovanje sa La Guardia aerodroma u Njujorku. Međutim, sve je bilo u redu u samo prvih stotinjak sekundi od poletanja, a nakon toga desilo se nešto što se nikada nije desilo u istoriji američkog zrakoplovstva, a možda i šire. 

U tom trenutku, nakon nepunih dva minuta od poletanja, jato ptica naletelo je na avion i nakon udara i snažne turbulencije koju su putnici osetili, taman kada su pomislili da je sve u redu i da je ono najgore prošlo, Sali je na kontrolnoj tabli primetio kako mu otkazuju oba motora aviona. 

Takva situacija, koja se gotovo činila nemogućom i za koju praktično ne postoji "škola" ni obuka pilota, kada oba motora letelice otkažu u istom trenutku, naterala je kapetana da odmah zatraži pomoć od kontrole leta i da pod hitno reaguje. U tom trenutku znao je da mora da donese sudbonosnu odluku koja ga je mogla koštati ukupno 155 života koliko ih je bilo ukrcano na avion.

Kontrolori leta dali su Saliju dve opcije kako bi mogao sigurno i bezbedno da sleti na pistu nekih od obližnjih aerodroma - ili da se vrati na njujorški aerodrom La Guardia odakle je avion i poleteo ili da sleti na aerodrom udaljen 11 kilometara od lokacije letelice, u gradu Teterboru. 

Međutim, promišljajući pod takvim pritiskom šta bi bilo jedino izvodljivo, Sali je gotovo u milisekundi shvatio da nijedna od ponuđenih opcija kontrolora leta zapravo nije bila moguća, te je odlučio da posluša svoj instinkt i da sleti na reku Hadson iznad koje se u tom trenutku avion nalazio. Pre rušenja, Sali se samo kratko obratio putnicima na mikrofon: 

- Spremite se za udar - izustio je, nakon čega se avion srušio u reku. 

Nakon prinudnog sletanja u reku, posada je počela da evakuiše putnike oblačeći ih u spasilačke prsluke i izvodeći ih na krila letelice koja je polako tonula sve dublje i dublje. Evakuisani i preživeli stajali su na velikom minusu zimskog januarskog dana, plutajući na krilima urušenog aviona i čekajući spasilačke ekipe i brodove. 

Ubrzo su stigli spasioci koji su prevezli putnike na sigurno. 

Upravo poslušavši svoj predosećaj, pilot Sali Sulenberg uspeo je da spasi svih 155 života koji su toga dana bili u avionu. Sali je 15. januara 2009. godine postao nacionalni heroj i čitava zemlja slavila je njegovo ime. 

Kasnija istraga i utvrđivanje okolnosti 

Kasnijom istragom američkih vlasti, Sali je bio optužen da je odreagovao prema sopstvenom nahođenju i na taj način ugrozio živote putnika, kako su vlasti na prvim uviđajima utvrdile da je jedan od motora ipak bio poluispravan i da bi na taj način avion uspeo da stigne do nekih obližnjih aerodroma. 

Međutim, nakon što je urađena simulacija sa istim parametrima koji su predstavljali okolnosti tog kobnog dana, kako kompjuterska, tako i simulacija u realnom okruženju sa pravim pilotima, ipak je utvrđeno da je Sali doneo pravu odluku i da bi, da je poslušao savete kontrolora leta, udario u zgrade u samom centru Njujorka. 

Nakon toga, vlasti su čestitale Saliju na ovakvom podvigu, a skromni i stidljivi pilot odgovorio je da to nije samo njegovo delo, već čitave njegove posade. 

I dan danas putnici proslavljaju život 15. januara 

Danas, nakon 15 godina od "čuda na Hadsonu", preživeli putnici okupljaju se zajedno sa pilotom svakog 15. januara u godini kako bi proslavili dan kada su dobili još jednu šansu za život. Proslavljaju samu činjenicu da ponovo imaju priliku da se okupe. 

I dan danas, svako od njih seća se i pamti broj svog sedišta, a sigurno je da su to bili njihovi srećni brojevi toga dana. "Čudo na Hadsonu" koje se moglo završiti kao jedna od najvećih avionskih nesreća u modernoj istoriji Amerike, ipak je završilo kao jedno od najvećih herojskih činova u vazduhu i to sve zahvaljujući jednom čoveku.  

Srbija Danas/N.Ž.