ШОКАНТАН ПРИЗОР: Авион принудно слетео У НАБУЈАЛУ РЕКУ, преживели чекали спасиоце на КРИЛИМА летелице док је тонула - ЕВО шта се десило

Петнаестог јануара 2009. године био је дан као и сваки други. Пилот Сали Суленберг, капетан који је у том тренутку иза себе имао чак 42 године искуства у ваздуху, тог дана имао је, како је и сам изјавио, један сасвим уобичајени, рутински лет. 

Наиме, лет 1549 започео је своје путовање са Ла Гуардиа аеродрома у Њујорку. Међутим, све је било у реду у само првих стотињак секунди од полетања, а након тога десило се нешто што се никада није десило у историји америчког зракопловства, а можда и шире. 

У том тренутку, након непуних два минута од полетања, јато птица налетело је на авион и након удара и снажне турбуленције коју су путници осетили, таман када су помислили да је све у реду и да је оно најгоре прошло, Сали је на контролној табли приметио како му отказују оба мотора авиона. 

Таква ситуација, која се готово чинила немогућом и за коју практично не постоји "школа" ни обука пилота, када оба мотора летелице откажу у истом тренутку, натерала је капетана да одмах затражи помоћ од контроле лета и да под хитно реагује. У том тренутку знао је да мора да донесе судбоносну одлуку која га је могла коштати укупно 155 живота колико их је било укрцано на авион.

Контролори лета дали су Салију две опције како би могао сигурно и безбедно да слети на писту неких од оближњих аеродрома - или да се врати на њујоршки аеродром Ла Гуардиа одакле је авион и полетео или да слети на аеродром удаљен 11 километара од локације летелице, у граду Тетербору. 

Међутим, промишљајући под таквим притиском шта би било једино изводљиво, Сали је готово у милисекунди схватио да ниједна од понуђених опција контролора лета заправо није била могућа, те је одлучио да послуша свој инстинкт и да слети на реку Хадсон изнад које се у том тренутку авион налазио. Пре рушења, Сали се само кратко обратио путницима на микрофон: 

- Спремите се за удар - изустио је, након чега се авион срушио у реку. 

Након принудног слетања у реку, посада је почела да евакуише путнике облачећи их у спасилачке прслуке и изводећи их на крила летелице која је полако тонула све дубље и дубље. Евакуисани и преживели стајали су на великом минусу зимског јануарског дана, плутајући на крилима урушеног авиона и чекајући спасилачке екипе и бродове. 

Убрзо су стигли спасиоци који су превезли путнике на сигурно. 

Управо послушавши свој предосећај, пилот Сали Суленберг успео је да спаси свих 155 живота који су тога дана били у авиону. Сали је 15. јануара 2009. године постао национални херој и читава земља славила је његово име. 

Каснија истрага и утврђивање околности 

Каснијом истрагом америчких власти, Сали је био оптужен да је одреаговао према сопственом нахођењу и на тај начин угрозио животе путника, како су власти на првим увиђајима утврдиле да је један од мотора ипак био полуисправан и да би на тај начин авион успео да стигне до неких оближњих аеродрома. 

Међутим, након што је урађена симулација са истим параметрима који су представљали околности тог кобног дана, како компјутерска, тако и симулација у реалном окружењу са правим пилотима, ипак је утврђено да је Сали донео праву одлуку и да би, да је послушао савете контролора лета, ударио у зграде у самом центру Њујорка. 

Након тога, власти су честитале Салију на оваквом подвигу, а скромни и стидљиви пилот одговорио је да то није само његово дело, већ читаве његове посаде. 

И дан данас путници прослављају живот 15. јануара 

Данас, након 15 година од "чуда на Хадсону", преживели путници окупљају се заједно са пилотом сваког 15. јануара у години како би прославили дан када су добили још једну шансу за живот. Прослављају саму чињеницу да поново имају прилику да се окупе. 

И дан данас, свако од њих сећа се и памти број свог седишта, а сигурно је да су то били њихови срећни бројеви тога дана. "Чудо на Хадсону" које се могло завршити као једна од највећих авионских несрећа у модерној историји Америке, ипак је завршило као једно од највећих херојских чинова у ваздуху и то све захваљујући једном човеку.  

Србија Данас/Н.Ж.