SRAMNE TAJNE velikih imperatora - ovim modnim detaljem prikrivali ružnu istinu o svom zdravlju
U prošlosti, perike su bile nezaobilazni detalj na glavi svakog viđenijeg muškarca na zapadu Evrope. Ipak, i one same imale su ogromnu istoriju iza sebe i nisu se nosile samo kao “modni detalj”.
U 15. veku, sifilis je počeo da se širi Evropom kao bolest koja se prenosila seksualnim kontaktom, a naširoko je postao poznat i kao "francuska bolest". Budući da antibiotici tada još uvek nisu bili izmišljeni, lek za ovu bolest nije bio dostupan.
Simptomi su varirali od otvorenih rana do gubitka kose i, u težim slučajevima, do gubitka vida, sluha ili čak ludila.
Duga kosa je od davnina bila statusni simbol u srednjevekovnoj Francuskoj, dok je gubitak kose bio izuzetno sramotan, te su svi koji su "kuburili" s tim problemom bili pod konstantnim izazovom da to sakriju od okoline. Sa širenjem sifilisa, bogati Evropljani su počeli nositi perike kako bi prikrili posledice bolesti poput čelavosti, krasta i otvorenih rana. Perike su postale izuzetno popularne kako se sifilis širio u narednim decenijama, izrađene od različitih materijala poput konjske, kozje ili eventualno ljudske dlake, a prskane mirisnim prahom poput lavande i pomorandže kako bi se prikrili neprijatni mirisi. U početku su perike bile pre svega potreba tadašnjeg društva, a ne nužno i statusni simbol ili modni izraz.
Značajna promena došla je u 17. veku kada je francuski kralj Luj XIV, narodu poznat kao "Kralj Sunce", zbog svoje čelavosti počeo nositi luksuzne perike. Na kraju je zbog svog imidža angažovao 48 majstora perika. Perike koje je nosio bile su neverovatno dugačke i bujne, sa sve više i više slojeva kose.
Ovaj trend je brzo stekao popularnost jer su perike počele da se povezuju s moći, prestižom i kraljevskim autoritetom. Čarls II, engleski kralj, takođe je počeo nositi perike kako bi prikrio svoju ćelavost, što je dodatno podstaklo trend među muškarcima svih društvenih slojeva.
Ubrzo su perike postale ne samo simbol raskoša, luksuza i statusa već i praktično rešenje za higijenu, jer su ljudi često obrijali svoje glave kako bi se rešili upornih vaški, koje su svojevremeno bile veliki problem u društvu toga doba. Perike su omogućavale ljudima da izbegnu ovu neugodnost, jer su vaške teže preživljavale u perikama, jer su bile bez prirodnih dlačica. Međutim, i perike su zahtevale održavanje, uključujući čišćenje iskuvavanjem u vreloj vodi kako bi se uklonile vaške i neprijatni mirisi.
Trend nošenja perika dostigao je vrhunac kada su ih nosili čak i najmoćniji evropski vladari. Cene perika su drastično porasle, dostižući vrednost i do 800 šilinga za najsofisticiranije kreacije, što je bila znatna suma čak i u poređenju s prosečnom nedeljnom platom radnika u tadašnjem Londonu.
Međutim, krajem 18. veka, tokom Francuske revolucije, nošenje perika je odbačeno kao simbol aristokratije i privilegije. U Velikoj Britaniji je čak uveden porez na prah koji se tada koristio za perike, što je doprinelo padu popularnosti ovog modnog detalja među širim slojevima stanovništva, koje ipak nije moglo da priušti takve stvari.
Tako su nekad raskošne perike koje su nekada bile simbol moći, prestiža i higijene, polako napustile modnu scenu, a prirodna kosa se ponovo vratila kao izraz statusa među bogatima.