Našao je ovaj spisak u svom mobilnom telefonu - par skrolova je bilo dovoljno da se sve u njemu slomi

10:02 prepodne, jednog vrelog letnjeg jutra. Tek što su se podigle rešetke na prodavnicama u tržnom centru, uleteo sam da kupim poklon za dečiji rođendan. Nemam puno vremena, već sam javio da ću kasniti na posao.

Istina je da nisam došao samo po bebeću benkicu, već me u radnji pored na rezervaciji čekaju i savršene retro švaler naočare za sunce, iako su mi u ruci jedne vrlo slične, kupljene pre dve nedelje. Ali ove današnje su snižene 70 odsto i bilo bi vrlo neodgovorno da ih propustim.

Pravim početničku grešku i odmičem se od kase da u ogledalu još jednom pogledam kako mi stoje. "Big mistake, huge..." rekla bi Džulija Roberts u "Zgodnoj ženi" uštogljenim prodavačicama sa Beverli Hilsa dok maše rukama u kojima jedva pridržava gomilu kesa, a mene sedam minuta deli od toga da ih imam duplo više, jer mi je samo trenutak bio potreban da snimim mokasine od antilopa kakve sam baš tražio i dve odlične karirane lanene košulje. A svi znaju da sam ja pola čovek pola lanena karirana košulja. Na kraju sam zgrabio i kaput boje kamilje dlake jer je i on skoro džabe i ogrnuo ga na putu do kase iako ću realno moći da ga nosim tek za tri, četiri meseca. Brišem znoj sa čela i ponavljam sebi da se kupuje kad je povoljno, ne kad je potrebno.

Te večeri ne pijem kafu već pravim sebi džin tonik i sedam za komp. Pokušavam da napišem tekst za sutra, a zapravo mi pogled klizi preko bukmarkovanih šoping sajtova. Pred očima mi lete "add to cart", "you may also like", "your order is completed and will be shipped soon" i ostala poezija za moje uši. A onda sam se u sekundi, kao ukopan, prešaltao na turbo-folk liriku i "kuda idu ljudi kao ja"?! Kad ću konačno zauzdati svoje finansije i zašto nikad?

Surfujući kroz pretragu "štednja za početnike", već na prvoj strani nailazim na silne aplikacije za kontrolisanje ličnih troškova. I tu mi sine da mi se potencijalno rešenje možda sve vreme nalazilo pred nosom, u mom rođenom telefonu. mBanking expert UniCredit Banke. 

Ulazim u app i frenetično preskačem opcije koje ću istražiti sutra, kao što je šablonsko plaćanje računa, i prelazim direkt na mesto zločina a.k.a deo gde su svi rashodi podeljeni po kategorijama. Prvi put u životu razmišljam kako je zapravo fenomenalno što je pola mog postojanja u tom telefonu i što ću od sad moći da čerečim svoje finansije dok čekam tramvaj ili blejim na bazenu. Dogodine u ovo vreme bićemo milioneri, ponavljam u sebi... Ali iste sekunde kako sam aminovao da mi se kartica i tekući linkuju sa aplikacijom, postajem bolno svestan da će me moj safari po sniženjima šejmovati do kraja života. To što aplikacija svaku transakciju automatski sortira po kategorijama, znači da će od sad pa nadalje sve moje impulsivne kupovine biti crno na belo. Ali i neke stvari kojih uopšte nisam bio svestan. 

Prvo sam se o'ladio kad sam video koliko mi mesečno ode na Frappucino. 

Zašto je saldo za namirnice veći za 4.000 nego prethodnog meseca? Zbog nekoliko flaša stvarno dobrog proseka? 

Kako je moguće da sam ovoliko potrošio u parfimeriji? Zar mikroalge u gelu za lice ne bi trebalo da budu malo jeftinije s obzirom na to da su mikro? 

Da li je moguće da sam celog meseca svakog dana jeo van kuće? I što sam onda uopšte kupio ovaj set keramičkih tanjira u Ikei?

Onda sam razmislio o tome kako mi objektivno ne treba nova majica svakog vikenda (ali ako ne kupujem Frappucino svakog dana, mogu da kupim jednu majicu nedeljno pa mu to dođe na isto).

I onda se konačno sve u meni slomilo kad sam, skrolujući kroz troškovnik, shvatio da sam od početka leta na raznim "sitnim" troškovima mogao da uštedim za low cost do Stokholma, gde bih konačno kupio sav Acne Studios koje mi srce želi i to na rasprodaji.

Eto, tako sam shvatio gde mi "odlaze pare" i kako to da dovedem pod kontrolu. Kad bismo se gađali "balenciagama". Ali sam na dobrom putu da napravim ozbiljne rezove kada su finansije u pitanju. Osim ako uđem u pogrešan tramvaj i završim u outlet centru. Ali to je već viša sila.