Нашао је овај списак у свом мобилном телефону - пар скролова је било довољно да се све у њему сломи

10:02 преподне, једног врелог летњег јутра. Тек што су се подигле решетке на продавницама у тржном центру, улетео сам да купим поклон за дечији рођендан. Немам пуно времена, већ сам јавио да ћу каснити на посао.

Истина је да нисам дошао само по бебећу бенкицу, већ ме у радњи поред на резервацији чекају и савршене ретро швалер наочаре за сунце, иако су ми у руци једне врло сличне, купљене пре две недеље. Али ове данашње су снижене 70 одсто и било би врло неодговорно да их пропустим.

Правим почетничку грешку и одмичем се од касе да у огледалу још једном погледам како ми стоје. "Биг мистаке, хуге..." рекла би Џулија Робертс у "Згодној жени" уштогљеним продавачицама са Беверли Хилса док маше рукама у којима једва придржава гомилу кеса, а мене седам минута дели од тога да их имам дупло више, јер ми је само тренутак био потребан да снимим мокасине од антилопа какве сам баш тражио и две одличне кариране ланене кошуље. А сви знају да сам ја пола човек пола ланена карирана кошуља. На крају сам зграбио и капут боје камиље длаке јер је и он скоро џабе и огрнуо га на путу до касе иако ћу реално моћи да га носим тек за три, четири месеца. Бришем зној са чела и понављам себи да се купује кад је повољно, не кад је потребно.

Те вечери не пијем кафу већ правим себи џин тоник и седам за комп. Покушавам да напишем текст за сутра, а заправо ми поглед клизи преко букмаркованих шопинг сајтова. Пред очима ми лете "add то царт", "you may алсо like", "your ордер ис цомплетед анд will бе shipped соон" и остала поезија за моје уши. А онда сам се у секунди, као укопан, прешалтао на турбо-фолк лирику и "куда иду људи као ја"?! Кад ћу коначно зауздати своје финансије и зашто никад?

Сурфујући кроз претрагу "штедња за почетнике", већ на првој страни наилазим на силне апликације за контролисање личних трошкова. И ту ми сине да ми се потенцијално решење можда све време налазило пред носом, у мом рођеном телефону. мБанкинг expert UniCredit Банке. 

Улазим у app и френетично прескачем опције које ћу истражити сутра, као што је шаблонско плаћање рачуна, и прелазим директ на место злочина а.к.а део где су сви расходи подељени по категоријама. Први пут у животу размишљам како је заправо феноменално што је пола мог постојања у том телефону и што ћу од сад моћи да черечим своје финансије док чекам трамвај или блејим на базену. Догодине у ово време бићемо милионери, понављам у себи... Али исте секунде како сам аминовао да ми се картица и текући линкују са апликацијом, постајем болно свестан да ће ме мој сафари по снижењима шејмовати до краја живота. То што апликација сваку трансакцију аутоматски сортира по категоријама, значи да ће од сад па надаље све моје импулсивне куповине бити црно на бело. Али и неке ствари којих уопште нисам био свестан. 

Прво сам се о'ладио кад сам видео колико ми месечно оде на Frappucino. 

Зашто је салдо за намирнице већи за 4.000 него претходног месеца? Због неколико флаша стварно доброг просека? 

Како је могуће да сам оволико потрошио у парфимерији? Зар микроалге у гелу за лице не би требало да буду мало јефтиније с обзиром на то да су микро? 

Да ли је могуће да сам целог месеца сваког дана јео ван куће? И што сам онда уопште купио овај сет керамичких тањира у Икеи?

Онда сам размислио о томе како ми објективно не треба нова мајица сваког викенда (али ако не купујем Frappucino сваког дана, могу да купим једну мајицу недељно па му то дође на исто).

И онда се коначно све у мени сломило кад сам, скролујући кроз трошковник, схватио да сам од почетка лета на разним "ситним" трошковима могао да уштедим за low цост до Стокхолма, где бих коначно купио сав Ацне Студиос које ми срце жели и то на распродаји.

Ето, тако сам схватио где ми "одлазе паре" и како то да доведем под контролу. Кад бисмо се гађали "баленциагама". Али сам на добром путу да направим озбиљне резове када су финансије у питању. Осим ако уђем у погрешан трамвај и завршим у оутлет центру. Али то је већ виша сила.