Bolje se POMOLITE! Najveći GREH je ova kletva - Ne započinjite rečenicu sa DABOGDA, skupo ćete platiti

Kletva kao samostalan iskaz izriče se sa verom u magijsku moć reči da Boga, demona, sudbinu ili prirodne sile pokrene na nanošenje zla.

Koliko često čujete kletvu koja počinje sa "Dabogda"? Verovali ili ne, ovu najpoznatiju srpsku kletvu čujete i češće nego što mislite, a evo kako, i odakle su nastale kletve i kakvo verovanje se vezuje baš za ovu "Dabogda".

Kletva kao samostalan iskaz izriče se sa verom u magijsku moć reči da Boga, demona, sudbinu ili prirodne sile pokrene na nanošenje zla. Uvek je u vezi sa nekom osvetom, nabijena je emocijama i mora da ima jaku energiju da bi se ostvarila.

Tradicija kletvi postoji verovatno u svim kulturama sveta. A obzirom na to da je osnovni podsticaj za nastanak klevete proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno desi, jasno je da je nastala u davna vremena kada se verovalo u magičnu moć reči. Bačena kletva može da ima potencijal određeni period. Tradicionalno, važi do šestog kolena i tek sedmo koleno ne oseća posledice.

Najteže kletve su one koje izrekne roditelj, dok se u narodnoj poeziji  pominju i kletve koje baca devojka, ili sestra.

Kletva je ostala zastupljena i do dan danas, najpoznatija je "Dabogda".

U modernom vremenu, jedino što se možda promenilo jeste što je veliki broj ljudi prestao da veruje u magijska dejstva, te su kletve dobile i šaljiv karakter. 

Sve je počelo od verovanja da je da Dabog postao onaj čije se ime ne sme izgovoriti, kojeg se ljudi plaše kao demona. Sloveni su morali prihvatiti novog boga, a Dažbog nije mogao biti jednostavno zaboravljen. Nekadašnji bog Sunca i kiše, bog podzemnog sveta i rodonačelnik ljudi, posle pojave hrišćanstva zadržao je samo svoju htonsku dimenziju i degradiran je u đavola.

Pagani su ga zamišljali kao hromog starca sa štapom, koji je često silazio među njih i rešavao njihove probleme. Bio je odeven u životinjsku kožu, najčešće medveđu, najčešće ga je pratio crni pas, odnosno vuk, takođe hrom. Ponekad su i Dabog i vuk bili slepi na jedno oko.

Tako su raširena verovanja u kojima hromi vuk donosi neku vest ili kako je vuk spasio neku grupu ljudi u šumi da se ne izgube. Vuk koji je sam Dažbog ili Dažbogov izaslanik je obično bele boje.

Nakon primanja hrišćanstva Dažbogov kult je zamenjen kultom Svetog Save. Mnoge legende o Dažbogu su samo promenile ruho, a umesto Dažboga kao glavnog aktera u legendama, pojavio se Sveti Sava, koji obilazi narod i svojom mudrošću rešava probleme seljana.

Smelu tezu da je Dabog bio vrhovni bog Srba, zbog čega je morao da bude degradiran u đavola, kao i bog podzemnog sveta, izneo je u prvoj polovini 20. veka Veselin Čajkanović. Iz obilja narodnih predanja izveo je da se ime Dabog gotovo uvek koristi za neko zlo biće, samog đavola, pa čak i kralja đavola.

Za najstariju srpsku kletvu uzima se kletva cara Lazara
Smatra se da je najstariju srpsku kletvu izrekao car Lazar, što je značajno uticalo na razvoj srpske istorije, te mnogi veruju da još uvek nismo "skinuli" prokletstvo koje nam je bačeno pre skoro sedam vekova.

"Ko je Srbin i srpskoga roda
i od srpske krvi i kolena,
a ne doš’o na boj na Kosovo
ne imao od roda poroda,
ni muškoga ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo
rujno vino, ni pšenica bela,
Rđom kapo dok mu je kolena!"

Car Dušan je, na primer, za svog života, nekoliko puta bio proklet. Prvo je bio proklet od svog oca, Stefana Dečanskog, koga je ubio. Potom ga je crkva proklela, jer je odveo svoju ženu na Hilandar, pa i od same carigradske patrijaršije zbog osnivanja partrijašije. Narod je kasnije smatrao da su upravo ta prokletstva uzrok propasti dinastije Nemanjić i srpske kraljevine.

Pažljivo sa ovim, nemojte ni u ludilu izgovarati ovu kletvu, i uvek imajte na umu da se pola vraća i onome ko je izgovori.