Nekada smo slavili MALI BOŽIĆ i TERALI STARU, a danas DOČEKUJEMO NOVU GODINU - Evo šta obeležavamo 31. decembra, a šta 14. januara!
Nova godina je praznik koji su ljudi stvorili bez direktnog astronomskog događaja. U Srbiji je slavlje Nove godine evoluiralo kroz istoriju, od tradicionalnog proslave Božića do uvođenja 1. januara kao zvaničnog početka Nove godine 1919. godine. Gradovi, posebno Beograd, su prvi usvojili zapadni običaj proslavljanja Nove godine, uključujući balove i zabave. Mali Božić, 14. januar, postao je značajan praznik, obeležava se kao Srpska Nova godina, a tradicije uključuju pripremu posebnog kolača, vasilice
Ne postoji astronomski ili prirodni događaj koji je direktno povezan sa dočekom Nove godine! To je fenomen koji su stvorili ljudi. Međutim, u svim kulturama koje koriste godišnje kalendare, dolazak Nove godine se proslavlja kao praznik prelaza iz starog u novo razdoblje.
Ipak, 1. januar kao datum početka Nove godine nije bio uvek standardizovan, a mnoge kulture su smenu godišnjih doba obeležavale u proleće ili čak u jesen. Kada je Nova godina zavižela kod nas i koja je "važnija" - ona koja se dočekuje 31. decembra ili 14. januara?
U nedelju slavimo MATERICE - Veselom običaju VEZIVANJA se posebno raduju DECA, a evo šta majke treba da pripreme
"I ja nosim HALJINU pa NE ROPĆEM" - Protojerej Goran otkrio istinu o ODEVANJU žena u crkvi, jednu stvar POSEBNO naglasio
U našim krajevima Nova godina počinje da se slavi najverovatnije tek od devetog veka. Tokom istorije, kako su se menjali religijski sistemi, menjali su se i kalendari, pa i dan kada se dočekuje Nova godina. U Srbiji su Nove godine stizale na Božić, i ređe na Srpsku novu godinu. Na selu se do Drugog svetskog rata proslavljao Badnji dan i Božić, potom Mali Božić ili Sveti Vasilije, praznik poznat danas i kao Srpska, pravoslavna, Nova godina.
Uvođenjem u službenu upotrebu gregorijanskog kalendara 1919. godine, prva Jugoslavija je ustanovila i za Srbe 1. januar kao prvi dan Nove godine, otkad se on kod nas praznuje kao državni praznik.
Odlomak iz knjige "Siluete starog Beograda" Milana Jovanovića-Stojimirovića:
- Proslavljanje Nove godine nije naš narodni običaj. Nova godina se u Srbiji od skora "dočekuje". U Karađorđevo doba, pa i u doba kneza Miloša, prvoga januara (po starom kalendaru) završavao se Božić i zato se taj dan zvao Mali Božić. Jedini običaj vredan pomena bilo je teranje Božića.
- Posle bogatog ručka, mladi ljudi su projahivali konje atarom svoga sela i goneći Božić, koji je prošao, gonili su simbolično staru godinu sa svim zlima koje je donela ako nije bila rodna, ako se, dok je trajala, desio pomor stoke, ako je imala da se pamti po nekoj poplavi ili nekoj sličnoj elementarnoj nesreći. Posle jahanja, oni su se veselo vraćali kućama i sedali ponovo za punu sofru, na koju bi žene donele "vasiljice", premazane medom, koje su se tako zvale zato što je toga dana "padao" Sv. Vasilije. Sem toga, domaćinu je služena svinjska glava od božićne pečenice, ostavljena da se jede na taj dan.
- Jedan daleko važniji običaj bio je vezan za Mali Božić, jer je pod Karađorđem to bio dan kada su u Beograd dolazile narodne starešine da polože račune o svome radu. Mali Božić je bio dan kada se sastajala Narodna skupština da rešava o budžetu za iduću godinu. Jedni su taj dan čekali sa nestrpljenjem, da bi mogli izneti svoja mišljenja i kritike na rad centralne vlasti, a drugi su teška srca dolazili u Beograd, jer su imali da pravdaju svoje lokalne izdatke i deficite i da čuju Voždove oštre prekore. Na tim skupštinama diskusije su često bile i žučne, jer su vojvode poslednjih godina ustanka bili u zavadi sa centralnom upravom pa i među sobom. Zato je neko prilikom propasti Srbije 1813. rekao: "Mali Božić nas više neće zateći zajedno!" - pri čemu je mislio na 1. januar 1814.
- U narodu nije postojao neki naročiti način čestitanja Nove godine, utoliko pre što ni nova godina Srpske Pravoslavne Crkve ne počinje 1. januara, nego 1. septembra, jer Crkva tada prepočinje svoj godišnji "repertoar" praznika i službi vezanih za njih. (Sem toga, Turci i Jevreji imali su svoje nove godine, vezane za sasvim druge datume.) Međutim, kada je knez Miloš počeo da zavodi državnu administraciju i svoj dvorski ceremonijal, više-manje po zapadnom tipu, i kad je kao šef države počeo da čestita Novu godinu drugim vladarima, a i oni njemu, počeo je da prima novogodišnja čestitanja i od svojih podanika.
- Zato je čestitanje Nove godine dugo bilo jedna čisto zvanična i varoška stvar, koju selo nije prihvatalo. Beograd je, kao prestonica, prvi u Srbiji uveo u običaj novogodišnje praznovanje, koje je s vremenom, po ugledu na "Silvestrovo", na Zapadu, počelo da se svetkuje u pozajmljenim formama "bdenja", odnosno "čekanja" Nove godine, uz razne šale i veselja u toku noći i uz obligatne novogodišnje čestitke 1. januara pre podne.
- Docnije, dvor je ustanovio svoj čuveni novogodišnji bal, koji je bio imitacija novogodišnjeg dvorskog balla u Parizu, kada je Napoleon III obično držao svoj veliki politički govor, u kome je, do svoga pada, dodirivao skoro svu spoljnu politiku evropskog kontinenta. Ima se utisak da je te balove kod nas prvi uveo knez Mihailo, a zna se koliko su na njih polagali kralj Milan i kraljica Natalija, koja je briljirala na njima u svoj pompi svoje gorde lepote, i uživala da oko sebe sakupi što odabranije društvo. Muzika i igra bile su njene dve glavne pasije, a može se reći da je i umela da igra, jer je u kadrilu, valsu, polonezama i menuetu morala da ima savršene saigrače.
Mali Božić ili Srpska Nova godina
Četrnaesti januar je praznični dan kada se slavi Vasiljev dan (Mali Božić) i Srpska Nova godina. Ovaj dan u Srbiji se obeležava kao krsna slava. Kada je 1. januar uzet za početak nove godine, tada je Mali Božić počeo da važi kao Srpska Nova godina.
U tradiciji Srba, povodom Svetog Vasilija priprema se specifičan kolač po imenu vasilica, napravljen od pšeničnog brašna. Sličan kolač postoji i u grčkoj kulturi pod nazivom "vasilopita".
Postojalo je verovanje da je najbolje dočekati Novu godinu budnim, pa su mnoge devojke koristile ovo bdenje kako bi gatale o svojoj budućnosti, posebno devojke u Bosni koje su, popevši se na tavan, bacale obuću kroz vrata. Ako bi obuća, kada padne, bila usmerena od kuće, smatralo se da će ići u tom pravcu, odnosno, da će se udati u tom smeru.
14. januara se ponovo unosi badnjak, dolazi položajnik, a na trpezi se nalazi glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.
Period od Božića do Bogojavljenja (19. januara) u narodu se naziva "nekrštenim danima", tokom kojih, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku.
Na ovaj dan, služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog, čiji se pomen takođe obeležava prvog dana Nove godine prema crkvenom kalendaru.
