Stavite TAMJAN na ringlu, ako nemate BRIKET - Goran koji je 304 puta posetio SVETU GORU objašnjava zašto i kako se KUĆA KADI
Kađenje je hrišćanski ritual i podrazumeva čišćenje prostora od svega što je nečastivo. Za kađenje se još od davnina koriste tamjan i briket, a ranije je to bila smirna. Smirnu za kađenje je koristi Isus Hrist, a prema predanju dobio ju je po rođenju, zajedno sa zlatnicima. Filmski i pozorišni reditelj Goran Vukčević koji je 304 puta posetio Svetu goru objašnjava zašto je kađenje važno, te zašto tamjan treba da gori u domu svakog dana
Pravoslavni hrišćani svoju veru izražavaju kroz uverenje da kađenje ima moć da odagna sve negativnosti. Ovaj duhovni običaj sastavni je deo svakog crkvenog obreda, bilo da se radi o liturgijama, jutarnjim i večernjim molitvama ili obavljanju svetih tajni poput krštenja, venčanja i jeleosvećenja (molitve i pomazivanje bolesnih osvećenim uljem).
Kađenje predstavlja hrišćanski ritual čišćenja prostora od duhova, nečistoće i svega što se smatra nečastivim. Takođe, ima funkciju uklanjanja negativne energije koja može akumulirati u prostoru iz različitih razloga. Ovaj običaj koristi tamjan i briket, a u prošlosti je smirna bila uobičajeni sastojak za ovo duhovno čišćenje.
Danas proslavljamo PRVOG JEVANĐELISTU - Vernici kažu da treba izgovoriti MOLITVU Svetom Mateju i ČUDO će se desiti
Srbi, nikako NEMOJTE ovo RADITI na CRVENO SLOVO! Stroga pravila kojih se pridržavaju vernici, nije samo uzdržavanje od rada
Pozorišni i filmski redatelj Goran Vukčević do sada je 304 puta posjetio Svetu goru (Atos) i njene manastire. O njima, naročito o srpskom pravoslavnom manastiru Hilandar, koji pripada Vaseljenskoj patrijaršiji, Vukčević je snimio nekoliko serija dokumentarnih filmova, ali puno više je tamo, kako kaže, odlazio srcem, a ne poslom.
O svetogorskom načinu života govorio je i pisao mnogo i veoma lepo, a izdvaja se i tekst o tamjanu, odnosno pravoslavnom obredu kađenja:
- Tamjan i kađenje! Dva pojma: materija i radnja. I jedno i drugo je u našoj svesti vazano za molitvu bilo da je u crkvi ili u našem domu. Miris tamjana je nekome ugodan a nekome ne. Ovaj miris često potseća na crkvu, na mistiku, na razne crkvene obrede koji neki vole a neki ne. No neka se zna da je tamjan u velikoj upotrebi još od najstarijih vremena kako u judejskom bogosluženju tako i u raznim ostalim kultovima. Ova materija potiče iz Indije i iz afričkih zemalja. Još u starom zavetu se govori o njegovoj pripremi i o njegovom korišćenju u bogoslužbene svrhe. U starom svetu ovaj materijal je zbog svoje retkosti bio veoma skupocen. U Hrišćanstvu tamjan se takođe preuzima za bogoslužbene radnje. Tri mudraca su novorođenom Bogomladencu Hristu zajedno sa zlatom i smirnom prineli i tamjan na dar, piše Vukčević i dodaje:
- Kada se tamjan topi na žeravici, dižu se kolutovi belog dima ugodnog mirisa i šire se po hramu ili domu, što simvolizuje naše molitve koje želimo da predamo i uzdignemo Bogu kao prijatni miris duše.
- U početku su hrišćani izbegavali kađenje baš zbog toga što se koristio i u drugim religijama a naročito mnogobošci u svojim kultovima. Za vreme gonjenja crkve, Hrišćani su često bili primoravani da prinose tamjan idolima što je bilo doživljeno i ravno odricanju od Hrista i odpadanje od hrišćanske vere. Tek kasnije po prestanku gonjenja crkve ovo se ustručavanje od kađenja izgubilo.
- Mnogi su skloni da kađenje u našoj hrišćanskoj crkvi tumače kao čisto preuzimanje ili imitiranje iz mnogobožačkih i drugih nehrišćanskih kultova i kultura. No ovo uvođenje ima biblijskog osnova. U knjizi proroka Malahije (1,11) piše da će se u Mesijanska vremena prinositi Bogu čista žrtva i kadilo. Ovde se pod kadom podrazumeva upotreba tamjana. U Novom Zavetu, pak, u Jovanovom Otkrovenju se o upotrebi tamjana govori kao 'žrtvi istinitom Bogu'.
- Kađenjem vernih primaju se njihove molitve a ujedno se i nevidljivo osvećuju kakav je i miris tamjana. Tamjan se može koristiti na svakom mestu baš onako kako se i molitva pruža Bogu svuda i uvek. No kađenje i upotreba tamjana je samo spoljašnji događaj i pratnja onoga što se u našim dušama događa, radnja koja osveštava naše unutrašnje molitveno stanje a nikako obred sam po sebi dovoljan. Hrišćanin jednostavno oseća potrebu da sva njegova čula, koja mu je Bog dao, učestvuju u proslavljanju Boga. Oko gleda ikonu, uho sluša molitvu i pojanje, jezik je aktivan u svetom pričešću, a čulo mirisa oseća miris tamjana.
- Zato, kod kuće upalite tamjan ili sa briketom ili ako nemate briketa stavite na aluminijumsku foliju i upaljenu ringlu, i uz molitvu osveštajte svoj život i prostor.
