"Prošle noći sam spavala na podu..." Supruga našeg pevača otkrila ŠTA sve radi za svoju ćerku!
Uvek je tu za nju...
Supruga pevača Marka Bulata, Marija Bulat, veoma je aktivna na društvenoj mreži Instagram, gde osim svojih zanimljivih odevnih kombinacija i recepata, takođe objavljuje i svoje misli, mudrosti i tome slično.
Ovaj put je Marija otkrila šta zapravo radi za svoju ćerku i u kom pravcu usmerava roditeljstvo:
Ceo život POGREŠNO kačiš odeću na vešalice! Evo kako se one STVARNO koriste! (VIDEO)
VRTOGLAVE ŠTIKLE JE UMALO KOŠTALE ŽIVOTA: Ana Nikolić se OKLIZNULA na snimanju, niko da joj POMOGNE! (VIDEO)
- Prošle noći sam spavala na podu pored svoje ćerke. Tako je to sa velikom decom: što su nam deca starija to više njihovi problemi postaju stvari oko kojih mi ne možemo ništa uraditi. Kada nemaju prijatelje ne možemo im mi dogovoriti da se igraju sa nekim. Kada ne razumeju svoj domaći, obično ga ni mi ne znamo dovoljno, da bismo im mogli pomoći. Kada im neko slomi srce, ne možemo (i ne treba!) mi ići da razgovaramo sa tom osobom, kako bi se pomirili sa našom bebom. Njihovi bolovi postanu unutrašnji, pa ne možemo samo zalepiti flaster i poljubiti ih da prođe.
Stoga radimo ono što možemo, što obično bude da ostanemo negde blizu i ponudimo im svoje prisustvo. Držimo mobilne telefone napunjene i upaljene za slučaj da žele ili treba da nam pošalju poruku. Spremni smo da u ponoć istrčimo po milkšejk i pomfrit, ako im neko slomi srce. Idemo po njih da ih dovedemo kući na dan, za vikend, kada im je potrebna noć u sopstvenom krevetu. Ostanemo budni za slučaj da žele ili treba da razgovaraju sa nama, kada dođu kući. Pojavimo se na utakmicama i nastupima i ceremonijama, čak i kada oni sami odu tamo pre nego što dođemo i ostanu dugo nakon što mi odemo i jedva da i pridaju pažnju tome što smo tu, kada nas vide na tribinama ili u sedištima. Pravimo im palačinke u 10 naveče ili im ostavimo sendvič na ledu u autu da pojedu nabrzaka između dve vannastavne aktivnosti - napisala je Marija na svom Instagramu i dodala:
- Ne rešavamo mi njihove probleme. Ne obavljamo posao za njih. Ne popravljamo njihove odnose sa drugim ljudima. Ne nadoknađujemo im za njihova razočarenja. Ali dajemo svojoj velikoj deci do znanja da uprkos svemu tome nikada nisu prepušteni sami sebi. Brinemo se i plačemo i nadamo i navijamo sa njima i za njih. Gledamo i čekamo svoju šansu da im pomognemo u teškim situacijama, da popunimo neke praznine. Čekamo spremni da budemo tu: pokraj telefona, na tribinama, u autu. Pa ponekad i na podu - završava Marija.
