"Прошле ноћи сам спавала на поду..." Супруга нашег певача открила ШТА све ради за своју ћерку!
Увек је ту за њу...
Супруга певача Марка Булата, Марија Булат, веома је активна на друштвеној мрежи Инстаграм, где осим својих занимљивих одевних комбинација и рецепата, такође објављује и своје мисли, мудрости и томе слично.
Овај пут је Марија открила шта заправо ради за своју ћерку и у ком правцу усмерава родитељство:
Цео живот ПОГРЕШНО качиш одећу на вешалице! Ево како се оне СТВАРНО користе! (ВИДЕО)
ВРТОГЛАВЕ ШТИКЛЕ ЈЕ УМАЛО КОШТАЛЕ ЖИВОТА: Ана Николић се ОКЛИЗНУЛА на снимању, нико да јој ПОМОГНЕ! (ВИДЕО)
- Прошле ноћи сам спавала на поду поред своје ћерке. Тако је то са великом децом: што су нам деца старија то више њихови проблеми постају ствари око којих ми не можемо ништа урадити. Када немају пријатеље не можемо им ми договорити да се играју са неким. Када не разумеју свој домаћи, обично га ни ми не знамо довољно, да бисмо им могли помоћи. Када им неко сломи срце, не можемо (и не треба!) ми ићи да разговарамо са том особом, како би се помирили са нашом бебом. Њихови болови постану унутрашњи, па не можемо само залепити фластер и пољубити их да прође.
Стога радимо оно што можемо, што обично буде да останемо негде близу и понудимо им своје присуство. Држимо мобилне телефоне напуњене и упаљене за случај да желе или треба да нам пошаљу поруку. Спремни смо да у поноћ истрчимо по милкшејк и помфрит, ако им неко сломи срце. Идемо по њих да их доведемо кући на дан, за викенд, када им је потребна ноћ у сопственом кревету. Останемо будни за случај да желе или треба да разговарају са нама, када дођу кући. Појавимо се на утакмицама и наступима и церемонијама, чак и када они сами оду тамо пре него што дођемо и остану дуго након што ми одемо и једва да и придају пажњу томе што смо ту, када нас виде на трибинама или у седиштима. Правимо им палачинке у 10 навече или им оставимо сендвич на леду у ауту да поједу набрзака између две vannastavne активности - написала је Марија на свом Инстаграму и додала:
- Не решавамо ми њихове проблеме. Не обављамо посао за њих. Не поправљамо њихове односе са другим људима. Не надокнађујемо им за њихова разочарења. Али дајемо својој великој деци до знања да упркос свему томе никада нису препуштени сами себи. Бринемо се и плачемо и надамо и навијамо са њима и за њих. Гледамо и чекамо своју шансу да им помогнемо у тешким ситуацијама, да попунимо неке празнине. Чекамо спремни да будемо ту: покрај телефона, на трибинама, у ауту. Па понекад и на поду - завршава Марија.
