"NA SAVICU TREBA JESTI MASENICU": Recept za jelo koje su muslimani pravili na dan Svetog Save, krije mnoga značenja
Običaj svih muslimana je da dan Svetog Save prave i jedu masenicu, tradicionalno sandžačko jelo, a razlog se nalazi u istoriji srpskog naroda.
"Masenica" je tradicionalno jelo koje se mesilo u u svim muslimanskim kućama na dan Svetog Save. Recept ta ovu pitu zabeležen je u sjeničkom selu Papiće, a za nju je važila i izreka „uvek za Savicu treba jesti masenicu“
SVETI SAVA BLAGOSILJA ILI PROKLINJE: Srbi vekovima veruju da OVA pojava DANAS može naslutiti veliko ZLO
MOLITVA SVETOM SAVI SPASILA JE MNOGE SRBE! Ako želite mir i spokoj obratite se našem najvećem svecu
Sjenička masenica
- 0.5 kg brašna
- 200 g sjeničkog sira
- 1 jaje
- 1 kašika ulja
- 0.5 dl mleka
- 1 kašika margarina
- 100 g kajmaka
Umutiti brašno sa vodom gustine kao za palačinke, posoliti, i tu smesu peći u podmazanoj tepsiji – ne odjednom već deo po deo kao palačinke. Kada se “palačinke” ispeku iscepkaju se na komadiće pa se potom preliju sledećim začinom od sjeničkog sira:
U prethodno zagrejan tiganj doda se 0.5 dl mleka i kašika margarina. Kada se margarin istopi i mleko provri dodaju se sir i kajmak. Kompletnu smesu potrebno je kuvati dok se kajmak i sir ne istope, otprilike 5 do 7 minuta.
Preliv dodati iscepkanim “palačinkama”. Tako pripremljeno predjelo služiti dok je toplo.
Odakle muslimanima potreba da poštuju hrišćanski praznik kao što je dan Svetog Save?
Salih Selimović, srpski istoričar, profesor i publicista iz Sjenice, poznat je po svojim istraživanjima u oblastima istorije islamizacije jugoslovenskih prostora, demografiji i migracijama stanovništva. U svojim studijama i usmenim izlaganjima navodi da je kod Muslimana nekada postojao veoma jak kult Svetog Save i to naročito kod Muslimana u Limskoj dolini, ali i na mnogo širem prostoru.
“Uvek su Muslimani u Staroj Raškoj znali da su srpskog porekla i da su pre islamizacije bili pravoslavci. Izuzetak su samo albanski Malisori, koji su došli u jugoistočni deo Raške tokom 18. veka. Zato su čuvali i štitili manastir Mileševu kao svoju svetinju. Klanjali su se moštima Sv. Save, verovali u njihovu čudotvornost. Da bi im sačuvali zdravlje i zaštitili od uroka, mnogi Muslimani su krštavali svoju decu. To je bio jedan od razloga što je islamizirani Albanac Sinan-paša naredio da se mošti Svetog Save iskopaju, prenesu na Vračar i spale. Paša je mislio da će tako uništiti kult tog velikog srpskog prosvetitelja i odbiti Muslimane od Mileševe.”
Tek od tada se kult ovog svetitelja proširio na sve srpske zemlje, a Muslimani su nastavili da poštuju njegov kult, posećuju i daruju Mileševu.
Muslimani nisu mogli tek tako, ni brzo ni olako da zaborave ni svoje poreklo ni svoju prethodnu veru. I danas, početkom 21. veka, posebno u ruralnim sredinama Sjeničko-pešterske visoravni, Bihora, srednjeg i donjeg Polimlja, Starog Vlaha kod muslimana se u narodnom kalendaru osim u vezi sa bajramima i Ramazanom može čuti: „za Božić, posle Božića, na Savindan, po Savindanu, za Đurđevdan, na Preobraženje, po Mitrovdanu“ i sl. Običaji i narodna tradicija ne mogu tako jednostavno da nestanu iz svesti naroda bez obzira na versku različitost.
