Patrijarh Pavle nosio ISTE CIPELE 30 godina, vozio se PREVOZOM, a evo zašto je pored imena imao MAJČINO PREZIME
Bile su veoma posebne, a nosio ih je 30 godina
- Čovek ne može da bira vreme i mesto gde će se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali ono što zavisi od nas i što se od nas očekuje jeste da budemo ljudi – uvek i svuda. Da nas kao ljude prizna za svoje Bog, a prepoznaju preci i upoznaju savremenici - ovu jedinstvenu poruku, pre više godina, uputio je srpskom narodu patrijarh Pavle.
MONAH ARSENIJE TVRDI DA POSTOJI znak da nosite PORODIČNO PROKLETSTVO: "Samo pogledajte svoju decu i videćete"
ĐOKOVIĆ u redu čekao PARČE NAFORE! Evo šta simbolizuje DELJENI HLEB sa liturgije - ovo svaki VERNIK mora da zna
A njome kao da je najsažetije opisao svoj životni put koji je, kao Gojko Stojčević, započeo 11. septembra 1914. godine u slavonskom selu Kućanci kod Donjeg Miholjca.
Rodio se u skromnoj porodici Stevana i Ane, na veliki pravoslavni praznik Usekovanje glave Preteče Gospodnjeg Svetog Jovana Krstitelja. A to, priznaju mnogi, nije bez simbolike.
Jer, kao i Pretečin, i patrijarhov život bio je ispunjen beskrajnom istrajnošću i podvizima od najranijeg detinjstva. Rano je ostao bez roditelja.
O Gojku i njegovom bratu Dušanu najviše se starala očeva sestra Senka. Druga majka, kako je govorio patrijarh. Četvororazrednu osnovnu školu završio je u Kućancima.
Školovao se, potom, u Tuzli, Beogradu i Sarajevu, a ratne dane proveo je u Banji Koviljači i manastirima Ovčarsko-kablarske klisure.
Zamonašio se u manastiru Blagoveštenje 1946, dobivši duhovno ime po svom "nebeskom pokrovitelju" apostolu Pavlu.
Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 1957, a za patrijarha Srpske pravoslavne crkve 1. decembra 1990. godine. Patrijarh Pavle je tada istakao da mu je jedini program rada Jevanđelje. U najteže vreme!
Na početku još jedne krvave, ratne decenije. Decenije velikog iskušenja i stradanja svog naroda, čiji je krst i breme nosio do upokojenja 15. novembra 2009. godine.
Više od pola miliona ljudi prisustvovalo je na ulicama Beograda poslednjem ispraćaju patrijarha Pavla.
Ovo su tek biografski i faktografski podaci. Za Srbe, on je za života postao mnogo više – živi svetac. Skroman, mudar, brižan, a istovremeno pun razumevanja za novo doba puno iskušenja, brzo se nastanio u srcima miliona vernika i ateista, kao nijedan njegov prethodnik.
Zato se i danas prepričavaju desetine događaja koji potvrđuju patrijarhovo podvižništvo, veru i privrženost i crkvi i narodu.
A bio je poznat ne samo po svojoj mudrosti već i po skromnom životu koji je vodio – sam je kuvao, šio, popravljao cipele, vozio sde tramvajem i nijedan fizički posao nije mu bio ni stran niti težak.
Naime, iako je nosio skromnu odeću, patrijarh Pavle je uvek imao lepe cipele - lake, udobne i besprekorno čiste. Njima je "tabanao uzduž i popreko" po Beogradu čak i kada je zašao u neke ozbiljne životne godine, a prestoničani će vam reći da je znao i da potrči, naročito kada je trebalo da sustigne tramvaj. Nosio ih je 30 godina, piše Istorijski zabavnik.
Jednom prilikom, neko je patrijarha pitao za njegove neobične cipele.
- Jeste, udobne su, mogu u njima dugo da pešačim - rekao je.
Gde ste ih kupili?
- Eh, kupio! - odmahnuo rukom patrijarh Pavle kao da time stavlja tačku na razgovor.
Poreklo patrijarha Pavla
Poreklo patrijarha Pavla do danas nije bilo predmet većeg interesovanja. U svim dosad objavljenim biografijama, isticano je uglavnom da je rano ostao bez oba roditelja. Za oca Stevana navedeno je da je radio u Americi, da je tamo obolio od tuberkuloze i da se vratio u Kućance. Preminuo je nedugo posle rođenja Dušana, mlađeg brata tada trogodišnjeg Gojka.
Posle nekoliko godina, majka Ana se preudala, a Gojko i Dušan su ostali kod babe i tetke po ocu.
Nažalost, ubrzo je preminula i njihova majka Ana. Ona je u braku sa jednim udovcem dobila dvije kćerke, Ljubu i Vidu, a preminula je tokom trećeg porođaja.
Zašto je patrijarh nosio majčino prezime?
Razlog da patrijarh Pavle nosi majčino prezime, verovatno leži u činjenici da zbog očevog odlaska u Ameriku Ana Stojčević i Stevan Okrajnov nisu zaključili crkveni brak.
U slučaju rađanja dece van braka tadašnja crkvena praksa je bila da se deca upisuju po prezimenu majke.
Osim toga, Gojko i Dušan rođeni su u vreme Prvog svetskog rata, što je nesumnjivo imalo uticaja i na crkveni život i mogućnosti za sklapanje brakova, naročito u srpskoj crkvi na teritoriji Austrougarske monarhije.
