Sutra su DETINJCI, a nakon toga slede MATERICE i OCI! Ne zaboravite da DREŠITE svoje najmilije, ali i da na TUCINDAN nikako ne činite ovo
Božićni praznici kod Srba obuhvataju niz svečanosti: Materice, Detince, Oce, Tucindan, Badnji dan, Badnju večeru i Božić. Materice su posvećene majkama, Detinjci su dan dece, Oci slave očinstvo, Tucindan je dan pripreme za Božić, Badnji dan je dan pri dolasku Božića, Badnja večera predstavlja zajednički porodični obrok, dok Božić označava najradosniji dan Hristovog rođenja. Svi ovi praznici doprinose stvaranju snažne porodične atmosfere i zajedništva tokom praznične sezone. Važno je da u naredmon periodu ispoštujete sve običaje - narode i crkvene - kako biste ostvarili srećnu i berićetnu godinu.
Iako je Vaskrs najznačajniji hrišćanski praznik, kod Srba Božić i prateći praznici predstavljaju vrhunac svečanosti i obiluju lepim običajima. Ovi praznici, koji obuhvataju nekoliko nedelja oko Božića, čine najlepši i najsvetliji period u celoj kalendarskoj godini. Božić se slavi kao sećanje na rođenje Isusa Hrista, Sina Božijeg i Spasitelja sveta.
Činjenica da je Božić praznik rađanja novog života, dečji praznik, praznik detinjstva, roditeljstva, očinstva i materinstva, učinila je da Srbi ovaj praznik ukrašavaju najlepšim verskim običajima i ritualima. Svi ovi običaji imaju zajednički cilj: moliti Boga da čuva i blagoslovi porodicu i imanje domaćina. Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!"
Pola Srba SLAVI, a pola ide na SLAVU - Evo zašto je SVETI NIKOLA najmasovnija srpska slava i koji OBIČAJI i tradicije važe na ovaj veliki praznik
Kako je SVETI NIKOLA postao DEDA MRAZ i ko je BOŽIĆ BATA? Jedna pesma je učinila da SNAŽNI BORAC za CRKVU postane debeljuškasti DEKA NA SANKAMA
U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božić. Za svaki od ovih dana i praznika vezani su naši lepi običaji.
Detinjci će ove godine biti 17. decembra, Materice 24. decembra, a Oci 31. decembra.
Detinjci
U trećoj nedelji pred Božić obeležava se ovaj običaj. Tokom tog dana, rano ujutru ili nakon bogosluženja u crkvi, odrasli vezuju decu, bilo svoju ili tuđu. Za vezivanje se obično koristi kaiš, gajtan ili jednostavan konopac, a noge ili ruke se obično vezuju, pri čemu se jedan kraj kanapa zaveže za sto ili stolicu. Ovo vezivanje tokom Detinjaca, Materica i Očeva ima višestruku simboliku. Prvo, predstavlja čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i uzajamnu podršku u svim okolnostima. Drugo, podseća ukućane na važnost štednje i istrajnost u vrlinama. Onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i čini dobra dela može se lako očistiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se vrednovati samo ono dobro što je čovek učinio tokom svog života.
Materice
U drugoj nedelji pred Božić obeležava se ovaj običaj. To je najznačajniji hrišćanski praznik posvećen majkama i ženama. Tog dana deca rano ujutru koriste unapred pripremljen kanap, konac, šal, maramu ili kaiš da iznenada vežu svoju majku za noge, isto kao što su njihove majke vezivane tokom Detinjaca. Majka se pretvara da ne zna razlog vezivanja. Deca joj upućuju čestitke za praznik, a zatim majka nagrađuje decu poklonima, čime se "dreši". Isti običaj sprovode i sve udate žene koje, takođe, poklanjaju slatkiše ili druge poslastice deci nakon što ih deca vežu na isti način.
Oci ili Očevi
Ovaj praznik se obeležava tokom poslednje nedelje pred Božić. Na taj dan, slično kao i na Materice, deca vežu svoje očeve, a oni im uzvraćaju poklonima, baš kao i majke.
Oci, Materice i Detinci su čisto porodični praznici, kada domaćice pripremaju svečani ručak oko kojeg se okuplja cela porodica. Ovi praznici, zajedno sa svojim običajima, doprinose jačanju porodice, izgradnji sloge, razumevanju i poštovanju među članovima porodice, bez obzira na uzrast. Sve to čini porodicu snažnom i zdravom, budući da je poznato da je porodica osnov društva, države i crkve.
Tucindan
Tucindan je praznik koji se obeležava dan pre Božića, 6. januara, u mnogim tradicionalnim srpskim domaćinstvima. Na taj dan, porodica zajedno lomi božićni kolač (česnicu) u kojem se nalazi poseban predmet - tucindan, simbol domaće sreće. Pored toga, Tucindan ima i svojevrsno narodno značenje, označavajući završetak božićnog posta i uvod u najradosniji period - Božić. Ovaj praznik je vreme okupljanja porodice, deljenja radosti i tradicionalnih običaja koji doprinose svečanoj atmosferi pred najveći hrišćanski praznik.Toga dana se kolje i redi pečenica za Božić.
Nekada se pečenica "tukla" ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili
ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu "ne valja" tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće
od čireva.
Badnji dan
Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnji dan. Naziv je dobio po tome jer se toga dana seče badnjak i
unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka
i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju
pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.
Centralni događaj je Badnje veče, kada porodica okuplja se oko badnjaka, hrasta ili drveta koje simbolizuje Božić, paleći vatru i zajedno se moleći. Trpeza se bogato sprema tradicionalnim jelima, a posebno se čeka ponoćna liturgija koja označava početak Božića. Badnji dan je vreme radosti, topline porodičnih okupljanja i duhovne pripreme za proslavu rođenja Isusa Hrista.
Božić
Najradosniji praznik među svim praznicima kod Srba je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija, objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja. Domaćin i svi ukućani oblače najsvetlije odelo i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora, i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: "Hristos se rodi!" i otpozdravljaju: "Vaistinu se rodi!" Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja. Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane sa ovim radosnim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.
