Kako je SVETI NIKOLA postao DEDA MRAZ i ko je BOŽIĆ BATA? Jedna pesma je učinila da SNAŽNI BORAC za CRKVU postane debeljuškasti DEKA NA SANKAMA
Sveti Nikola postao je Deda Mraz kroz evoluciju i adaptaciju tradicija. Evropske tradicije, posebno holandska proslava Sinterklaasa, predstavljale su osnovu. Holandski doseljenici su doneli tu tradiciju u Ameriku. Tokom vremena, Sveti Nikola je doživeo transformaciju, a ključni doprinos tome bio je dolazak holandskih doseljenika u Ameriku. Ova transformacija rezultirala je stvaranjem lika Deda Mraza, a evolucija se nastavila kroz adaptaciju i kulturne uticaje, uključujući i američke marketinške kampanje
Većina ljudi obično smatra da je Deda Mraz fikcionalni lik koji živi na Severnom polu. On je uvek prikazan kao veseli, rumeni deka sa bradom i brkovima, obučen u crveno odelo s karakterističnom kapicom. Međutim, malo ljudi zna da moderni Deda Mraz ima duboke korene i da je, u stvari, inspirisan stvarnom istorijskom ličnošću – Svetim Nikolom iz vremena Rimskog carstva.
Sveti Nikola rođen je u grčkoj koloniji Patara oko 270. godine. Već od ranog detinjstva pokazivao je izuzetnu pobožnost, a tokom celog života posvetio se hrišćanskim vrednostima. Iako je potekao iz imućne porodice, epidemija je odnela njegove roditelje, a nasleđeno bogatstvo koristio je kako bi pomogao siromašnima, bolesnima i onima koji su bili u nevolji.
Savršena POSNA jela za Svetog Nikolu koja gosti neće očekivati - Posni rolati sa povrćem će biti SPEKTAKL, ali glavna zvezda je PUNJENI krompir
Priprema kreće na NIKOLJDAN - Evo kako da zasadite BOŽIĆNU PŠENICU da bi godina bila berićetna
Sveti Nikola je stekao veliku reputaciju širom zemlje zbog svoje izuzetne darežljivosti prema onima u potrebi, ali i zbog nežnosti i ljubavi koju je iskazivao prema deci. Njegova posvećenost hrišćanskim vrednostima ostavila je dubok i trajan uticaj na mnoge, te ga i danas mnogi širom sveta slave kao simbol dobrote i ljubav.
Većina nas je upoznata s pričom u kojoj se Deda Mraz smatra stanovnikom Severnog pola. Međutim, da li je to zaista tačno? Ako pogledamo Deda Mrazovu vozačku dozvolu za irvase, primetićemo da je njegov datum rođenja zabeležen kao "Mnogo davno". Ova informacija je zapravo tačna.
Moderan lik Deda Mraza proizlazi iz holandske priče koja je inspirisana stvarnom istorijskom ličnošću - Svetim Nikolom, koji je rođen u vreme Rimskog carstva!
Većina ljudi obično smatra da je Deda Mraz fikcionalni lik koji živi hipotetički na Severnom polu. Uvek ga predstavljaju kao veselog, rumenog dekicu sa bradom i brkovima, obučenog u crveno odelo s kapom. Ipak, većina ljudi nije svesna da je moderni Deda Mraz zapravo mnogo "stariji" i da je svoje korene pronašao u liku Svetog Nikole iz doba Rimskog carstva.
Sveti Nikola je rođen u grčkoj koloniji Patara oko 270. godine. Već od ranog detinjstva, pokazivao je duboku religioznost, a tokom čitavog svog života posvetio se hrišćanstvu. Iako je poticao iz imućne porodice, epidemija mu je odnela roditelje, a nasleđeno bogatstvo koristio je kako bi pomogao siromašnima, bolesnima i nemoćnima.
Sveti Nikola je stekao reputaciju širom zemlje zbog svoje velikodušnosti prema onima u potrebi, ali i zbog nežnosti i ljubavi koju je pružao deci. Nasuprot uobičajenom prikazu Deda Mraza, Sveti Nikola nije bio debeo niti nasmejan, već je imao reputaciju ozbiljnog branitelja crkvene doktrine, zbog čega je tokom vladavine Dioklecijana završio u zatočeništvu.
Nakon Svetog Nikole, domaća verzija dobrog deke koji daruje decu je Božić Bata. Prvobitno je bio sličniji sovjetskoj verziji Deda Mraza, ali ga je kasnije globalizacija amerikanizovala.
Zanimljivo je napomenuti da je jedan od ključnih faktora za globalnu popularizaciju amerikanizovanog lika Deda Mraza bila kompanija poznatog gaziranog pića.
Ipak, uprkos transformaciji u modernog Deda Mraza, slava Svetog Nikole i dalje opstaje, a u našoj zemlji veći broj hrišćana proslavlja ga kao krsnu slavu.
Međutim, Nikola nije bio niti punačak niti nasmejan. Tokom Velikog progona 303. godine, kada su spaljivane Biblije, a sveštenici bili primorani pod pretnjom smrću da se odreknu hrišćanstva, završio je u zatvoru.
Sveti Nikola je proveo godine u tamnici sve do 313. godine kada je rimski car Konstantin Milanskim ediktom okončao progon hrišćana.
Jedna od poznatih priča koja ilustruje velikodušnost Svetog Nikole opisuje kako je spasao tri kćeri siromašnog čoveka od prodaje u roblje. Siromahu je poklonio tri vreće zlata, ubacivši ih kroz otvoreni prozor. Priča kaže da su vreće sletele u čarape ostavljene pored vatre da se osuše. Ovo je jedno od objašnjenja zašto se i danas čuva običaj kačenja prazničnih čarapa u koje će Sveti Nikola tajno ubaciti poklone.
Moderni Deda Mraz
U američkim božićnim filmovima često možemo primetiti da roditelji veče pred praznik čitaju deci neku poznatu priču. Evo o čemu je reč.
Pisac Klement Klark Mur je 1822. godine napisao dugu božićnu pesmu za svoje ćerke, koju danas poznajemo pod nazivom "Twas the Night Before Christmas" (Bila je to noć pre Božića). Pre ove pesme, Deda Mraz je bio poznat kao "Sinterklaas", kako su ga zvali doseljenici iz Holandije i Belgije.
Elementi Murova pesme, poput sletanja sanki koje vode irvasi, penjanja po krovovima i spuštanja niz dimnjak s vrećom poklona, postali su klasični detalji priče o Deda Mrazu. Ovde prvi put nailazimo i na Mrazove irvase koji su dobili imena prema svojim karakteristikama.
Iako Murr nije odmah objavio pesmu, upravo ona je zaslužna za modernu predstavu Deda Mraza kao "veselog starog dekice" s natprirodnim sposobnostima da se neprimetno i uspešno spusti niz dimnjak. Priča je prvi put objavljena tek krajem 1823. godine, a Moor je potpisao kao svoju tek 1844. godine.
Skoro šest decenija kasnije, crtač stripova Thomas Nast je ilustrovao Moorovu pesmu i time stvorio lik Deda Mraza kakvog danas poznajemo. Debeljuškast, vedar čovek sa velikom, belom bradom, koji drži vreću s igračkama za decu.
Nast je bio taj koji je obukao Deda Mraza u crveno odelo ukrašeno belim krznom. Dodelio mu je radionicu na Severnom polu, vilenjake i suprugu, poznatu kao gospođu Mraz. Veruje se da odabir crvene boje odela ima veze s biskupskim plaštom Svetog Nikole, koji je takođe bio crvene boje.
Pravoslavni Deda Mraz
Nakon smrti Svetog Nikole 19. decembra 343. godine, deca su i dalje primala poklone u njegovu čast. U nekim zemljama, 19. decembar i danas ostaje ključan dan za darivanje, dok se u drugim mestima datum poklona promenio tokom reformacije i otpora prema štovanju svetaca, sada se često vezuje za 24. i 25. decembar.
Nikolini posmrtni ostaci preneseni su iz Myre u Bari, Italija, 1087. godine, gde se i danas nalaze. U isto vreme izgrađena je bazilika kako bi sačuvala njegove ostatke, a to područje postalo je hodočasničko mesto za vernike. Praznik u proleće, posvećen Svetom Nikoli, takođe se obeležava 22. maja, u znak sećanja na prenos njegovih moštiju u Bari.
Domaća verzija dobrog dekice koji donosi poklone deci poznata je kao Božić Bata. Prvobitno je bio približen sovjetskoj verziji Deda Mraza pod uticajem komunizma, da bi ga kasnije globalizacija amerikanizovala. Značajan doprinos globalnoj popularnosti amerikanizovanog lika Deda Mraza, kakvog danas prepoznajemo, pripisuje se i kompaniji koja proizvodi popularno gazirano piće.
