Pola Srba SLAVI, a pola ide na SLAVU - Evo zašto je SVETI NIKOLA najmasovnija srpska slava i koji OBIČAJI i tradicije važe na ovaj veliki praznik
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 19. decembra slave Svetog Nikolu – zaštitnika putnika, moreplovaca, dece… Procenjuje se da polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina, kako se kaže, ide u goste. Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC.
Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo.
Posvećeno mu je više od 600 crkava.
Slavi se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika.
Kako je SVETI NIKOLA postao DEDA MRAZ i ko je BOŽIĆ BATA? Jedna pesma je učinila da SNAŽNI BORAC za CRKVU postane debeljuškasti DEKA NA SANKAMA
Bliži se SVETI NIKOLA, koju RIBU ODABRATI za slavsku trpezu? Evo koja je NAJZAHVALNIJA za pripremu, a koja je prema BIBLIJI NEČISTA i treba je izbegavati
Dr Bogdan Dražeta, docent na Naučnom institutu za etnologiju i antropologiju, rekao je u jutarnjem programu "Probudi se" da postoji nekoliko objašnjenja zašto je Sveti Nikola najmasovnija srpska slava.
- Jedno je ono zvanično, teološko, crkveno objašnjenje, a drugo je narodno. To crkveno se zasniva na nekim predanjima vezanim za to da su Sloveni prilikom svog doseljavanja i te kako znali za Svetog Nikolu i kult Svetog Nikole, čije su mošti tada bile u Maloj Aziji, u gradu Miru, današnjem Demreu. Dolazili su tamo na poklonjenje, jer su čuli da je on zaštitnik nemoćnih, ubogih i siromašnih ljudi i da se on zato održao kasnije i među Srbima, kao delu Južnih Slovena - ispričao je Dražeta.
On je naveo da je drugo objašnjenje vezano za to da su Srbi u tom nekom agrarnom ciklusu koji je njih karakterisao tokom vekova, najviše tokom zime, mirovali, nisu radili…
- Zato je možda bilo pogodno da se tada slavi Sveti Nikola kao slava - naveo je Dražeta.
On je rekao da je izbor slave zavisio od toga kojoj parohiji je ko pripadao.
- Drugo objašnjenje je da su recimo ljudi, kada su se selili, imali neko spasenje. To im se dešavalo na određeni dan, pa su taj dan uzimali kao svog sveca, zaštitnika - naveo je Dražeta.
Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se i u celom hrišćanskom svetu. Praznuje se kao dečji praznik u zemljama zapadne Evrope, jer tada deca dobijaju poklone ako su bila poslušna.
Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju.
Pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.
Sveti Nikola je u istoriji hrišćanstva zabeležen kao jedan od najvatrenijih zagovornika hrišćanske crkve i veliki protivnik jeretičkih učenja u prvim vekovima hrišćanske propovedi.
Mnogo poštovan u srpskom pravoslavlju sveti Nikola je bio zaštitnik srpskih kraljeva pa su najstarije crkve njemu posvetili. I knez Miloš Obrenović slavio je Svetog Nikolu po svim narodnim običajima kao svoju slavu.
U manastiru Studenica crkvu Svetog Nikole (13. vek) podigao je Stefan Nemanja, a kralj Uroš i Nemanjić i kraljica Jelena Anžujska sagradili su pored svoje zadužbine u manastiru Gradac crkvicu Svetog Nikole koja je i danas gotovo netaknuta.
Svetog Nikolu su već za života smatrali svecem i prizivali u pomoć. Prema verovanju, on može da izleči svaku boljku.
Mnoga čuda su se desila zbog njegovih moštiju koje mirotoče. Bolesni koji su mu se molili, kako kažu verovanja, uspeli su da povrate vid, prohodaju, a gluvima se vratio i sluh. Na današnji dan bi trebalo posaditi pšenicu, da bi izrasla do Božića.
