Пола Срба СЛАВИ, а пола иде на СЛАВУ - Ево зашто је СВЕТИ НИКОЛА најмасовнија српска слава и који ОБИЧАЈИ и традиције важе на овај велики празник
Српска православна црква и њени верници славе 19. децембра славе Светог Николу – заштитника путника, морепловаца, деце… Процењује се да половина православаца у Србији слави Светог Николу, док друга половина, како се каже, иде у госте. Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ.
Свети Никола је слава непроменљивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо.
Посвећено му је више од 600 цркава.
Слави се и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у цркву светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника.
Како је СВЕТИ НИКОЛА постао ДЕДА МРАЗ и ко је БОЖИЋ БАТА? Једна песма је учинила да СНАЖНИ БОРАЦ за ЦРКВУ постане дебељушкасти ДЕКА НА САНКАМА
Ближи се СВЕТИ НИКОЛА, коју РИБУ ОДАБРАТИ за славску трпезу? Ево која је НАЈЗАХВАЛНИЈА за припрему, а која је према БИБЛИЈИ НЕЧИСТА и треба је избегавати
Др Богдан Дражета, доцент на Научном институту за етнологију и антропологију, рекао је у јутарњем програму "Пробуди се" да постоји неколико објашњења зашто је Свети Никола најмасовнија српска слава.
- Једно је оно званично, теолошко, црквено објашњење, а друго је народно. То црквено се заснива на неким предањима везаним за то да су Словени приликом свог досељавања и те како знали за Светог Николу и култ Светог Николе, чије су мошти тада биле у Малој Азији, у граду Миру, данашњем Демреу. Долазили су тамо на поклоњење, јер су чули да је он заштитник немоћних, убогих и сиромашних људи и да се он зато одржао касније и међу Србима, као делу Јужних Словена - испричао је Дражета.
Он је навео да је друго објашњење везано за то да су Срби у том неком аграрном циклусу који је њих карактерисао током векова, највише током зиме, мировали, нису радили…
- Зато је можда било погодно да се тада слави Свети Никола као слава - навео је Дражета.
Он је рекао да је избор славе зависио од тога којој парохији је ко припадао.
- Друго објашњење је да су рецимо људи, када су се селили, имали неко спасење. То им се дешавало на одређени дан, па су тај дан узимали као свог свеца, заштитника - навео је Дражета.
Свети Никола, архиепископ мирликијски, слави се и у целом хришћанском свету. Празнује се као дечји празник у земљама западне Европе, јер тада деца добијају поклоне ако су била послушна.
Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу.
Пада у време великог божићног поста, па верници припремају искључиво рибу и другу посну храну.
Свети Никола је у историји хришћанства забележен као један од најватренијих заговорника хришћанске цркве и велики противник јеретичких учења у првим вековима хришћанске проповеди.
Много поштован у српском православљу свети Никола је био заштитник српских краљева па су најстарије цркве њему посветили. И кнез Милош Обреновић славио је Светог Николу по свим народним обичајима као своју славу.
У манастиру Студеница цркву Светог Николе (13. век) подигао је Стефан Немања, а краљ Урош и Немањић и краљица Јелена Анжујска саградили су поред своје задужбине у манастиру Градац црквицу Светог Николе која је и данас готово нетакнута.
Светог Николу су већ за живота сматрали свецем и призивали у помоћ. Према веровању, он може да излечи сваку бољку.
Многа чуда су се десила због његових моштију које мироточе. Болесни који су му се молили, како кажу веровања, успели су да поврате вид, проходају, а глувима се вратио и слух. На данашњи дан би требало посадити пшеницу, да би израсла до Божића.
