Kada te MUŠKARAC zapravo ZAPOSTAVLJA? Ako se OVAKO PONAŠA ti već imaš odgovor!
Kada je odsustvo muškarca neopravdano i kada zapravo imaš pravo da nemaš toleranciju.
Na stranici "Izneverovala" pronašli smo zanimljivu analizu muško - ženskih odnosa, kao i viđenje jedne devojke kada je odsustvo muškarca neopravdano i kada zapravo imaš pravo da nemaš toleranciju.
Želite da RASKINETE? EVO KAKO da to učinite NAJBEZBOLNIJE
Uradi OVO kada MESEC IZAĐE, potreban ti je PAPIR, OLOVKA I SVEĆA, sve ŽELJE SE OSTVARUJU!
Sve češće nailazim na parove sa velikim nerešivim problemima, sa konfliktima i svađama koje iz ugla neutralnog posmatrača deluju besmisleno i nepotrebno. I stalno mi se nameće pitanje da li je sve veće nerazumevanje među polovima posledica ubrzanog načina života i otuđenja koje se oseti u zajedničkoj postelji ili je ipak posledica zanemarivanje problema svakog partnera ponaosob ili pak oba, ali jedno je sigurno, šta god bio uzrok eksplodira tek u međusobnom odnosu?
Stalno se setim reči velikog Jaloma: "Dvoje ljudi kad ne razgovaraju o nečemu važnom što se dešava između njih, ne razgovaraju ni o čemu." Pa da malo raščlanimo ovu kompleksnu situaciju, da za promenu ne preskačemo osnov i krećemo od sredine, nego od početka.
Čovek je čovek makar bio i žena i problem je problem makar bio i nepostojeći. Kultura nas uči o ženama, mašinama za rađanje i vođenje kuće i muškarcima, logističkim radnicima za obezbeđivanja finansija onom rukovodstvu. Vrlo rigidna podela, štura i nedovoljna, ali govorimo o prosečnom paru za koji nemamo podatak kako je preživeo ovo ili ono ludo vreme, o nama ili vama ili mojim ili tvojim roditeljima.
Sterilno mi čak i ove rečenice deluju kao i to da žena nije samo to i muškarac nije samo to, ali ko nas uči da to budemo? Koliko slobode imamo da se istrgnemo iz okova tradicionalnog vaspitanja, a da ne budemo na stubu srama. To su pitanja, skoro bez odgovora, jer niko ne zna zašto je to baš tako, već da to "tako treba" i da je to "normalno". Evo prihvatila sam odgovor, ali šta onda kad mašina zastane i ne može, a logistika otkaže?
Ovaj put žene ostavljam po strani, uzdajući se u onaj podatak da će veći broj njih ipak potražiti pomoć. A šta sa ovom drugom stranom, šta je sa hraniteljem, sa logistikom koju niko ne pita jel može, da li želi il mu možda ništa više nije kako treba? Kladim se da je većina njih na trenutak samo pomislila da im je svega dosta i da ih je život slomio, da se predaju, da su tužni, uplašeni, potišteni, nesrećni iako su uspešni poslovni saradnici na visokim položajima i muškarci, evo već sam stavila reč muškarac kao funkciju.
Šta je sa tim sivim, praznim ili bolje reći prepunjenim i nesrećnim ljudima koji svakodnevno bauljaju do posla i nazad, jedva čekajući da zaspe i zaborave, ne na posao koji ih i ne opterećuje toliko, koliko na teskobu i osećanja za koja nemaju dozvolu da osete, a tek ne da pokažu. Jer tata je davno rekao da dečaci ne plaču iako se on sakrio u garažu i satima plakao kad je njegov dečak prvi put otišao od kuće. Ostao je u garaži kao što će i dečak sutra kad postane tata da sedi tu kako bi pobegao od svega što van nje ne sme, što mu nije dozvoljeno, što nije za dečake. Ali evo, automobili su da dečake, za to su se izborili, njihove verne prijatelje.
Uglancane četvorotočkaše koji jedini mogu da podnesu težinu njihovih osećanja, oni jedini neće da osude, neće ni da odu, a i najvažnije, "dozvoljeni su" što su veći i snažniji, poželjniji su, ali evo i jasnije mi je odakle im u stvari tolika moć. Hodam po tankoj liniji kad govorim o tome jer pretim sebi da skliznem i izazovem veliku mržnju jer auto je auto, a ja sam žena i to ne razumem.
Ali da se ogradim, razumem afinitete, hobije, razbibrige, branim svakog muškarca koji se oseća sputano za sve što mu nije dozvoljeno, a da toga nije ni svestan, samo se pitam gde je granica kad taj hobi preraste u nešto drugo? To ću ostaviti kao temu za drugi put, ali razmislite i sami o tome, dozvoljeno je.
