Čuveni GIDRA bio SIROČE i spavao u ostavi za metle - Glumac UMIRAO od raka, a ZASMEJAVAO ranjenike

Jedan od legendarnih glumaca sa ovih prostora, Dragomir Bojanić Gidra, umetnik koji je igrao kultne likove srpskog filma i čovek koji je zasmejavao milione gledalaca, u najranijem detinjstvu doživeo je veliku tragediju.

Čuveni Gidra je rođen 13. juna 1933. godine u Kragujevcu, ali ni po čemu nije imao detinjstvo dostojno običnog deteta. Još u najranijoj mladosti ostao je siroče!

Njegova majka Novka umrla je od tuberkuloze dok je Gidra bio jako mali, ali to nije bio kraj tragedije za porodicu Bojanić. Kada je Gidra imao nepunih deset godina njegovog oca Jovana – Jocu, oficira srpske vojske streljali su 1943. tokom Drugog svetskog rata.

I tako je Dragomir ostao potpuno sam. U potrazi za načinom da se prehrani i što pre pronađe zanimanje od kojeg će moći da “zaradi svoj hleb” završio je srednju školu za preradu mesa, voća i povrća u rodnom gradu i nakon mature se zaposlio u fabrici konzervi “Crvena zvezda”.

- Po profesiji sam zanatlija. Imam kvalifikaciju stečenu u STŠ Kragujevac, hemijsko-tehnološki odsek. Glumom sam počeo da se bavim po potrebi službe, u kragujevačkoj fabrici konzervi “Crvena zvezda”. Zatim sam preko amaterskog pozorišta “Sveta Mladenović” došao u Kragujevačko narodno pozorište, čiji sam član dugo bio - ispričao je Gidra u jednom intervjuu s početka sedamdesetih godina prošlog veka.

Od Mitketa iz "Koštane" do italijanskog vesterna

Oduvek je osećao privlačnost prema umetnosti i sceni.

Zato je upisao Akademiju za pozorišnu umetnost u Beogradu, gde je studirao u klasi profesora Raše Plaovića.

Gidrin glumački talenat brzo je došao do izražaja.

Prve veće uloge ostvario je u amaterskom pozorištu "Sveta Mladenović" u Kragujevcu, da bi kasnije postao dugogodišnji član Kragujevačkog narodnog pozorišta.

Nakon toga, postao je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) u Beogradu od 1964. do 1966. godine. Gidra je ostvario nezaboravne uloge na pozorišnim daskama, a prva velika bila je Mitke u predstavi "Koštana" u Narodnom pozorištu.

Njegova filmska karijera započela je 1955. godine ulogom u filmu "Ešalon doktora M." Žike Mitrovića. Nakon toga, Gidra je ostvario značajne uloge u preko trideset domaćih filmova, ali je takođe snimao i u Italiji. Pod pseudonimom "Entoni Gidra" (Anthony Ghidra), glumio je u desetak vestern i akcionih filmova. Jedna od njegovih najpoznatijih uloga bila je u filmu "Balada o revolverašu" iz 1967. godine, za koju je dobio nagradu.

Na televiziji, Gidra je postao izuzetno popularan ulogom majstora Laleta u seriji "Majstori" 1972. godine. Takođe je ostao upamćen po ulozi agenta Mikule u seriji "Povratak otpisanih" iz 1978. godine i po ulozi Krstivoja Krstića u kultnoj seriji "Vruć vetar" iz 1980. godine.Na televiziji, Gidra je postao izuzetno popularan ulogom majstora Laleta u seriji "Majstori" 1972. godine. Takođe je ostao upamćen po ulozi agenta Mikule u seriji "Povratak otpisanih" iz 1978. godine i po ulozi Krstivoja Krstića u kultnoj seriji "Vruć vetar" iz 1980. godine.

Gidra se dva puta venčao sa ovom ženom i dva puta razveo od nje

Uloga u "Žikinoj dinastiji" donela mu je epitet ženskaroša, ali Dragomir Bojanić Gidra u privatnom životu bio je daleko od toga. Celog života bio je snažno zaljubljen u svoju ženu i stariju kolegicu Ljiljanu Kontić, a njihova veza bila je veoma strastvena i burna.

Oni su se upoznali i počeli da se zabavljaju još dok je Gidra bio na studijima glume, a venčali su se 1966. godine. Gidra je često od milošte suprugu zvao Ljalja sa kojom je 1970. godine dobio je ćerku Jelenu. Kako je legendarni glumac dočekao suprugu ispred porodilišta pričalo se godinama. Ljilijanu i bebu dočekao je sa troja kola u kojima je bilo pola muzičara Skadarlije.

Mada je bilo očigledno da među njima vlada velika ljubav u njihovom braku nisu uvek cvetale ruže. U šali su često govorili da su se toliko svađali da je po njihovoj priči mogla da se napravi sjajna ljubavna komedija. Pored svega nakon svakog sukoba vraćali su se jedno drugom.

Dva puta su se razvodili i dva puta venčavali.

Brak su obeležile burne svađe koje su se neretko dešavale u javnosti, pa su tako ujedno bile i sjajna tema za šale Mire Stupice i drugih Gidrinih kolega u bifeu pozorišta.

Ljalja, najpoznatija po ulozi u crnogorskoj seriji "Đekna još nije umrla, a kad će ne znamo", kao tradicionalna Crnogorka rano je odlučila da se povuče iz javnog života i posveti više njihovoj porodici, a i Gidra je pored velike glumačke karijere i brojnih ljubavnih svađa bio takođe izuzetno privržen porodici., piše Blic Žena.

Gidrina ćerka otkrila POSLEDNJE trenutke glumca

O tome kakav je bio van ekrana svedočili su mnogi, ali možda najupečatljivije sećanje na njega dala je njegova ćerka Jelena.

"U jednom povratku u Srbiju, 1993, otišla sam direktno kod njega u bolnicu. Sletela sam u Budimpeštu. Grozno vreme. Iz Budimpešte sam direktno otišla na VMA. Onkologija, četvrti sprat. U četiri ujutru je sve mračno, a na kraju hodnika na četvrtom spratu svetlo. Mi se približavamo. Ceo VMA je bio pun vojske pod oružjem", ispričala je Jelena svojevremeno za Nedeljnik.

Kako je opisala VMA nije  izgledao kao bolnica, već kao objekat pod opsadom.

"Imala sam utisak da sam se vratila u neku drugu državu. Moja generacija nije bila svesna. Popnemo se i vidim kroz mrak gužvu. A oni dovoze helikopterom ranjenike, sve deca od 18, 19 godina, operišu ih, mnogi su bez nogu. Medicinske sestre dovoze te mlade ranjenike u kolicima do tatine bolničke sobe i Gidra im priča viceve u četiri ujutru. Znali smo da mu je kraj, sestre mu švercuju cigarete. A u njegovoj sobi dežurni lekari i ranjenici se smeju njegovim fazonima. Oni sede od 11 do četiri ujutru kod njega, a on ima čitav monolog, pa za svakog od njih štos. Tako je mesec dana umirao i svako veče u tih mesec dana zabavljao ranjenike", ispričala je ona.

Hapsili su ga zbog Tita

„Gidra je obožavao da priča viceve o Titu, a u to vreme su hapsili svakog ko to radi. Tako su jednom prilikom uhapsili i mog dedu. U stanicu je došao njegov brat da ga izbavi i kada ja ušao unutra, nigde nikoga, ni na vratima, niti bilo gde. Samo se čula buka iz neke kancelarije. Taj moj drugi deda je onda uleteo u kancelariju, a na stolu sedi Gidra, svi policajci oko njega, on priča viceve o Titu i oni svi umiru od smeha. Tako je prošlo to hapšenje“, otkrio je svojevremeno srpski maneken Jovan Stojanović, čiji je deda bio rođeni Gidrin brat.

Prijatelj Milan je zbog Gidre planirao da napusti „Žikinu dinastiju“

Filmovi „Žikina dinastija“ i dan-danas se repriziraju na domaćim kanalima, a glumački tandem, Marko Todorović i Dragomir Bojanić Gidra, ostavili su velikog traga.

Marko i Gidra su u filmu bili prijatelji, a kako se govorilo, dobro su se slagali i privatno.

Međutim, jedna trzavica je uzdrmala njihov odnos. U to vreme čekao se slobodan termin kako bi se nastavilo snimanje, a Todorović je navodno želeo da napusti projekat.

„Gidra je te 1985. snimio sedam, osam filmova. Nije znao gde će pre, jer je igrao i neke predstave u pozorištu“, ispričao je tvorac kultnog ostvarenja, reditelj Zoran Čalić, i preneo šta je Marko tada pričao:

„Ranije sam planirao odmor i neću ga pomerati. Možete vi bez mene.“

Međutim, reditelj nije želeo ni da čuje da „prijatelj Milan“ ode, pa ga je ubedio da ostane.

Čuveni Gidra je umro od raka jetre

11. novembra 1993. godine, čuveni Gidra preminuo je od raka jetre, a njegove poslednje momente već smo pomenuli na početku teksta.