Чувени ГИДРА био СИРОЧЕ и спавао у остави за метле - Глумац УМИРАО од рака, а ЗАСМЕЈАВАО рањенике
Чувени Гидра био је СИРОЧЕ, трагедије га ЗАУВЕК обележиле
Један од легендарних глумаца са ових простора, Драгомир Бојанић Гидра, уметник који је играо култне ликове српског филма и човек који је засмејавао милионе гледалаца, у најранијем детињству доживео је велику трагедију.
Чувени Гидра је рођен 13. јуна 1933. године у Крагујевцу, али ни по чему није имао детињство достојно обичног детета. Још у најранијој младости остао је сироче!
Његова мајка Новка умрла је од туберкулозе док је Гидра био јако мали, али то није био крај трагедије за породицу Бојанић. Када је Гидра имао непуних десет година његовог оца Јована – Јоцу, официра српске војске стрељали су 1943. током Другог светског рата.
И тако је Драгомир остао потпуно сам. У потрази за начином да се прехрани и што пре пронађе занимање од којег ће моћи да “заради свој хлеб” завршио је средњу школу за прераду меса, воћа и поврћа у родном граду и након матуре се запослио у фабрици конзерви “Црвена звезда”.
- По професији сам занатлија. Имам квалификацију стечену у СТШ Крагујевац, хемијско-технолошки одсек. Глумом сам почео да се бавим по потреби службе, у крагујевачкој фабрици конзерви “Црвена звезда”. Затим сам преко аматерског позоришта “Света Младеновић” дошао у Крагујевачко народно позориште, чији сам члан дуго био - испричао је Гидра у једном интервјуу с почетка седамдесетих година прошлог века.
Од Миткета из "Коштане" до италијанског вестерна
Одувек је осећао привлачност према уметности и сцени.
Зато је уписао Академију за позоришну уметност у Београду, где је студирао у класи професора Раше Плаовића.
Гидрин глумачки таленат брзо је дошао до изражаја.
Прве веће улоге остварио је у аматерском позоришту "Света Младеновић" у Крагујевцу, да би касније постао дугогодишњи члан Крагујевачког народног позоришта.
Након тога, постао је члан Југословенског драмског позоришта (ЈДП) у Београду од 1964. до 1966. године. Гидра је остварио незаборавне улоге на позоришним даскама, а прва велика била је Митке у представи "Коштана" у Народном позоришту.
Његова филмска каријера започела је 1955. године улогом у филму "Ешалон доктора М." Жике Митровића. Након тога, Гидра је остварио значајне улоге у преко тридесет домаћих филмова, али је такође снимао и у Италији. Под псеудонимом "Ентони Гидра" (Anthony Ghidra), глумио је у десетак вестерн и акционих филмова. Једна од његових најпознатијих улога била је у филму "Балада о револверашу" из 1967. године, за коју је добио награду.
На телевизији, Гидра је постао изузетно популаран улогом мајстора Лалета у серији "Мајстори" 1972. године. Такође је остао упамћен по улози агента Микуле у серији "Повратак отписаних" из 1978. године и по улози Крстивоја Крстића у култној серији "Врућ ветар" из 1980. године.На телевизији, Гидра је постао изузетно популаран улогом мајстора Лалета у серији "Мајстори" 1972. године. Такође је остао упамћен по улози агента Микуле у серији "Повратак отписаних" из 1978. године и по улози Крстивоја Крстића у култној серији "Врућ ветар" из 1980. године.
Гидра се два пута венчао са овом женом и два пута развео од ње
Улога у "Жикиној династији" донела му је епитет женскароша, али Драгомир Бојанић Гидра у приватном животу био је далеко од тога. Целог живота био је снажно заљубљен у своју жену и старију колегицу Љиљану Контић, а њихова веза била је веома страствена и бурна.
Они су се упознали и почели да се забављају још док је Гидра био на студијима глуме, а венчали су се 1966. године. Гидра је често од милоште супругу звао Љаља са којом је 1970. године добио је ћерку Јелену. Како је легендарни глумац дочекао супругу испред породилишта причало се годинама. Љилијану и бебу дочекао је са троја кола у којима је било пола музичара Скадарлије.
Мада је било очигледно да међу њима влада велика љубав у њиховом браку нису увек цветале руже. У шали су често говорили да су се толико свађали да је по њиховој причи могла да се направи сјајна љубавна комедија. Поред свега након сваког сукоба враћали су се једно другом.
Два пута су се разводили и два пута венчавали.
Брак су обележиле бурне свађе које су се неретко дешавале у јавности, па су тако уједно биле и сјајна тема за шале Мире Ступице и других Гидриних колега у бифеу позоришта.
Љаља, најпознатија по улози у црногорској серији "Ђекна још није умрла, а кад ће не знамо", као традиционална Црногорка рано је одлучила да се повуче из јавног живота и посвети више њиховој породици, а и Гидра је поред велике глумачке каријере и бројних љубавних свађа био такође изузетно привржен породици., пише Блиц Жена.
Гидрина ћерка открила ПОСЛЕДЊЕ тренутке глумца
О томе какав је био ван екрана сведочили су многи, али можда најупечатљивије сећање на њега дала је његова ћерка Јелена.
"У једном повратку у Србију, 1993, отишла сам директно код њега у болницу. Слетела сам у Будимпешту. Грозно време. Из Будимпеште сам директно отишла на ВМА. Онкологија, четврти спрат. У четири ујутру је све мрачно, а на крају ходника на четвртом спрату светло. Ми се приближавамо. Цео ВМА је био пун војске под оружјем", испричала је Јелена својевремено за Недељник.
Како је описала ВМА није изгледао као болница, већ као објекат под опсадом.
"Имала сам утисак да сам се вратила у неку другу државу. Моја генерација није била свесна. Попнемо се и видим кроз мрак гужву. А они довозе хеликоптером рањенике, све деца од 18, 19 година, оперишу их, многи су без ногу. Медицинске сестре довозе те младе рањенике у колицима до татине болничке собе и Гидра им прича вицеве у четири ујутру. Знали смо да му је крај, сестре му шверцују цигарете. А у његовој соби дежурни лекари и рањеници се смеју његовим фазонима. Они седе од 11 до четири ујутру код њега, а он има читав монолог, па за сваког од њих штос. Тако је месец дана умирао и свако вече у тих месец дана забављао рањенике", испричала је она.
Хапсили су га због Тита
„Гидра је обожавао да прича вицеве о Титу, а у то време су хапсили сваког ко то ради. Тако су једном приликом ухапсили и мог деду. У станицу је дошао његов брат да га избави и када ја ушао унутра, нигде никога, ни на вратима, нити било где. Само се чула бука из неке канцеларије. Тај мој други деда је онда улетео у канцеларију, а на столу седи Гидра, сви полицајци око њега, он прича вицеве о Титу и они сви умиру од смеха. Тако је прошло то хапшење“, открио је својевремено српски манекен Јован Стојановић, чији је деда био рођени Гидрин брат.
Пријатељ Милан је због Гидре планирао да напусти „Жикину династију“
Филмови „Жикина династија“ и дан-данас се репризирају на домаћим каналима, а глумачки тандем, Марко Тодоровић и Драгомир Бојанић Гидра, оставили су великог трага.
Марко и Гидра су у филму били пријатељи, а како се говорило, добро су се слагали и приватно.
Међутим, једна трзавица је уздрмала њихов однос. У то време чекао се слободан термин како би се наставило снимање, а Тодоровић је наводно желео да напусти пројекат.
„Гидра је те 1985. снимио седам, осам филмова. Није знао где ће пре, јер је играо и неке представе у позоришту“, испричао је творац култног остварења, редитељ Зоран Чалић, и пренео шта је Марко тада причао:
„Раније сам планирао одмор и нећу га померати. Можете ви без мене.“
Међутим, редитељ није желео ни да чује да „пријатељ Милан“ оде, па га је убедио да остане.
Чувени Гидра је умро од рака јетре
11. новембра 1993. године, чувени Гидра преминуо је од рака јетре, а његове последње моменте већ смо поменули на почетку текста.