Na današnji dan OSNOVAN HILANDAR - Mnogi ljudi DOBILI SU DECU zbog ČUDOTVORNE loze, a evo kako je MANASTIR dobio ime
Nakon posete Hilandaru većina ljudi nije u stanju rečima da opiše utiske koje je ovo sveto mesto ostavilo na njih, ali gotovo svi bi se složili da je Hilandar mesto gde su slava i umetnost srednjovekovne Srbije opstale gotovo netaknute više od osam vekova.
Na današnji dan 1198. godine osnovan je manasitr Hilandar na Svetoj gori. Sagrađen je na inicijativu svetog Save, koji je postao monah na planini Atos 1191. godine i Simeona (župan Stefan Nemanja).
Od dvadeset manastira istočne pravoslavne crkve koji se nalaze na planini Atos, Hilandar zauzima četvrto mesto u hijerarhiji.
Sava je u Vatopedu sazidao najpre dva paraklisa, a potom još jedan. predviđajući da će i njegov otac uskoro doći na Svetu Goru,Sava je u Vatopedu izgradio i dve posebne kelije, za sebe i oca - Simeona. Zbog svega rečenog, Sava je dobio počasni naziv drugog ktitora Vatopeda. Nakon Savinog poziva, a posle godinu i po dana provedenih u Studenici, Simeon donosi odluku i 8. oktobra 1197. godine. kreće na Svetu Goru. U Vatoped stiže 2. novembra gde je dočekan sa velikim počastima. Simeon je darovao velikim blagom igumane svih svetogorskih manastira koji su došli da ga posete, ali je ipak najviše blaga dobio upravo Vatoped.
U jesen 1197. godine. Simeon i Sava kreću u obilazak Svete Gore kako bi se poklonili svetinjama, crkvama i svetim mestima. U Kareji, Ivironu i Velikoj Lavri, zbog značajnih poklona koje su učinili, upisani su kao drugi ktitori. Prilikom ovog hodočašća Simeon i Sava otkrili su zapusteli manastir Hilandar i po povratku u Vatoped izrazili želju da ga obnove. Inače, stari grčki manastir Hilandar osnovao je monah Georgije Hilandaris u X veku. Zabeležena su imena tri njegova igumana tokom XI i XII. veka. Krajem XIII veka Teodosije beleži da Simeon i Sava „od prota izmoliše zapustele ćelije, maslinjake i vinograde što behu oko Hilandara".
Prvobitna namera Simeona i Save bila je da Hilandar obnove za Vatoped. Saznanje da na Svetoj Gori postoje i manastiri negrčkih naroda probudilo je kod Simeona i Save želju da osnuju srpski manastir na ovom svetom mestu. Kada je bilo potpuno jasno da je osnivanje srpskog manastira na Svetoj Gori osigurano, Simeon i Sava pozivaju velikog župana Stefana da i on bude osnivač budućeg manastira. On je to prihvatio i poslao materijalnu pomoć za podizanje manastira. Detalji o graditeljskim radovima nepoznati su, ali su završeni u veoma kratkom roku. Teodosije kaže: „Sava skupi mnogo radnika, jer je hteo da za malo vremena mnogo svrši".
Manastir je organizovan po ugledu na najveće svetogorske manastire, kao samostalan, samoupravan i opštežiteljni.
Iako je rano upoznao i zavoleo život isihasta Sava nije mogao da mu se posveti. Međutim, on od te želje nije odustao, nego je ona vremenom postajala sve jača. Zbog toga on osniva u Kareji isposnicu gde je nameravao da se nakon povlačenja iz manastira potpuno posveti molitvi.
Savini biografi navode da je pored brige o Hilandaru i isposnici u Kareji, on pomagao obnovu i drugih svetogorskih ustanova.
Smrću Savinom završava se prvo razdoblje u istoriji Hilandara. Njegovi osnivači dali su manastiru tako snažan pečat koji ni potonji vekovi nisu mogli ne da potru, nego ni da bitnije naruše.
Srpski kraljevi Stefan Uroš i Stefan Dragutin svojim darovima znatno su uvećali hilandarski zemljišni posed u Srbiji. Izuzetan uspon i materijalni procvat Hilandar beleži za vreme dugotrajne vladavine kralja Milutina (1282-1321.godine). Pored toga, kralj Milutin izveo je više graditeljskih radova u Hilandaru, ali i na manastirskim imanjima van Svete Gore. Najznačajnije od svega jeste izgradnja manastirske Crkve, katolikona na mestu one koju su obnovili Simeon i Sava.
Kako je manastir dobio ime
Izgradio ga je grčki monah Georgije Hilandario, po kome, zapravo i nosi ime. Georgije Hilandario verovatno je bio brodovlasnik ili kapetan trgovačkog broda koji se u Romejskom carstvu, odnosno Vizantiji, nazivao helandion.
Ipak, postoji i zanimljiva legenda prema kojoj je ime nastalo na drugaciji nacin. Ona kaže:
- Papa je 1204. godine došao na Svetu Goru sa namerom da je stavi pod svoju vlast i da u nju uvede katoličanstvo. Zadobio je mnoge manastire, ali ne i Hilandar. Zato je papa na njega udario sa 1.000 vojnika - priča legenda:
- Plan je bio da jedni krenu sa severa, a drugi iz pravca juga. Baš te noći pala je gusta magla na manastir da su ga vojnici mimoišli i udarili jedni na druge, svako misleći da su pred njim kaluđeri koji su izašli da se brane.
Otuda narodno tumačenje imena: od grčke reči hiljadu i magla.
Čudotvorna loza za one koji se bore za potomstvo
U manastiru Hilandar na Svetoj Gori vekovima raste čudotvorna vinova loza Svetog Simeona Mirotočivog, jedna od najstarijih vinovih loza na svetu, koja već preko 800 godina rađa grožđe.
Prema rečima Dositeja Hilandarca, Loza je iznikla kao znak blagoslova nad hilandarskim monasima i kao velika pomoć roditeljima koji nemaju decu.
Postoji verovanje da se uz njenu pomoć rađaju muška deca, koja se u narodu zovu decom Svetog Simeona.
U Hilandaru se čuvaju mnogobrojna pisma sa fotografijama dece koja su dobijena uz pomoć loze Svetog Simeona Mirotočivog.
Grožđe sa ove čudotvorne loze bere se svake godine na praznik Vozdviženija Časnog Krsta, 27. septembra, kada se i daje kao blagoslov prisutnom narodu u crkvi.
Ostatak grožđa se suši i tokom cele godine daje bezdetnim roditeljima radi potomstva. Obično se rađaju muška deca i narod ih zove decom Svetog Simeona.
