На данашњи дан ОСНОВАН ХИЛАНДАР - Многи људи ДОБИЛИ СУ ДЕЦУ због ЧУДОТВОРНЕ лозе, а ево како је МАНАСТИР добио име

На данашњи дан 1198. године основан је манаситр Хиландар на Светој гори. Саграђен је на иницијативу светог Саве, који је постао монах на планини Атос 1191. године и Симеона (жупан Стефан Немања).

Од двадесет манастира источне православне цркве који се налазе на планини Атос, Хиландар заузима четврто место у хијерархији.

Сава је у Ватопеду сазидао најпре два параклиса, а потом још један. предвиђајући да ће и његов отац ускоро доћи на Свету Гору,Сава је у Ватопеду изградио и две посебне келије, за себе и оца - Симеона. Због свега реченог, Сава је добио почасни назив другог ктитора Ватопеда. Након Савиног позива, а после годину и по дана проведених у Студеници, Симеон доноси одлуку и 8. октобра 1197. године. креће на Свету Гору. У Ватопед стиже 2. новембра где је дочекан са великим почастима. Симеон је даровао великим благом игумане свих светогорских манастира који су дошли да га посете, али је ипак највише блага добио управо Ватопед.

У јесен 1197. године. Симеон и Сава крећу у обилазак Свете Горе како би се поклонили светињама, црквама и светим местима. У Кареји, Ивирону и Великој Лаври, због значајних поклона које су учинили, уписани су као други ктитори. Приликом овог ходочашћа Симеон и Сава открили су запустели манастир Хиландар и по повратку у Ватопед изразили жељу да га обнове. Иначе, стари грчки манастир Хиландар основао је монах Георгије Хиландарис у X веку. Забележена су имена три његова игумана током XI и XII. века. Крајем XIII века Теодосије бележи да Симеон и Сава „од прота измолише запустеле ћелије, маслињаке и винограде што беху око Хиландара".

Првобитна намера Симеона и Саве била је да Хиландар обнове за Ватопед. Сазнање да на Светој Гори постоје и манастири негрчких народа пробудило је код Симеона и Саве жељу да оснују српски манастир на овом светом месту. Када је било потпуно јасно да је оснивање српског манастира на Светој Гори осигурано, Симеон и Сава позивају великог жупана Стефана да и он буде оснивач будућег манастира. Он је то прихватио и послао материјалну помоћ за подизање манастира. Детаљи о градитељским радовима непознати су, али су завршени у веома кратком року. Теодосије каже: „Сава скупи много радника, јер је хтео да за мало времена много сврши".

Манастир је организован по угледу на највеће светогорске манастире, као самосталан, самоуправан и општежитељни.

Иако је рано упознао и заволео живот исихаста Сава није могао да му се посвети. Међутим, он од те жеље није одустао, него је она временом постајала све јача. Због тога он оснива у Кареји испосницу где је намеравао да се након повлачења из манастира потпуно посвети молитви.

Савини биографи наводе да је поред бриге о Хиландару и испосници у Кареји, он помагао обнову и других светогорских установа. 

Смрћу Савином завршава се прво раздобље у историји Хиландара. Његови оснивачи дали су манастиру тако снажан печат који ни потоњи векови нису могли не да потру, него ни да битније наруше.

Српски краљеви Стефан Урош и Стефан Драгутин својим даровима знатно су увећали хиландарски земљишни посед у Србији. Изузетан  успон  и  материјални  процват  Хиландар бележи за време дуготрајне владавине краља Милутина (1282-1321.године). Поред тога, краљ Милутин извео је више градитељских радова у Хиландару, али и на манастирским имањима ван Свете Горе. Најзначајније  од свега  јесте  изградња  манастирске Цркве, католикона на месту оне коју су обновили Симеон и Сава.

Како је манастир добио име

Изградио га је грчки монах Георгије Хиландарио, по коме, заправо и носи име. Георгије Хиландарио вероватно је био бродовласник или капетан трговачког брода који се у Ромејском царству, односно Византији, називао хеландион.

Ипак, постоји и занимљива легенда према којој је име настало на другацији нацин. Она каже:

- Папа је 1204. године дошао на Свету Гору са намером да је стави под своју власт и да у њу уведе католичанство. Задобио је многе манастире, али не и Хиландар. Зато је папа на њега ударио са 1.000 војника - прича легенда:

- План је био да једни крену са севера, а други из правца југа. Баш те ноћи пала је густа магла на манастир да су га војници мимоишли и ударили једни на друге, свако мислећи да су пред њим калуђери који су изашли да се бране.

Отуда народно тумачење имена: од грчке речи хиљаду и магла.

Чудотворна лоза за оне који се боре за потомство

У манастиру Хиландар на Светој Гори вековима расте чудотворна винова лоза Светог Симеона Мироточивог, једна од најстаријих винових лоза на свету, која већ преко 800 година рађа грожђе.

Према речима Доситеја Хиландарца, Лоза је изникла као знак благослова над хиландарским монасима и као велика помоћ родитељима који немају децу.

Постоји веровање да се уз њену помоћ рађају мушка деца, која се у народу зову децом Светог Симеона.

У Хиландару се чувају многобројна писма са фотографијама деце која су добијена уз помоћ лозе Светог Симеона Мироточивог.

Грожђе са ове чудотворне лозе бере се сваке године на празник Воздвиженија Часног Крста, 27. септембра, када се и даје као благослов присутном народу у цркви.

Остатак грожђа се суши и током целе године даје бездетним родитељима ради потомства. Обично се рађају мушка деца и народ их зове децом Светог Симеона.