"Žena ne mora da rađa" Mirjana Karanović svojim stavom zapalila društvene mreže - poslala SNAŽNU PORUKU

Glumica Mirjana Karanović važi sa osobu koja nema dlake na jeziku i koja se ne libi da javno komentariše neke situacije u društvu. Ona je sada pokrenula lavinu komentara na društvenim mrežama svojim stavom o muško-ženskim odnosima.

U našem društvu često se polemiše o položaju žena u odnosu na muškarce i vladaju predrasude koja su zaduženja kog pola. Tako se često može čuti da je muškarac zadužen da materijalno obezbedi porodicu, a žena da rađa i brine o deci. Mirjana je iznela svoj sud o ovoj temi.

- Ti ako se rodiš kao muškarac, nije tvoja uloga da u budućnosti budeš vođa, to nije strašno. Ljudi moraju da presaberu da, bilo šta da odluče, to je njihovo pravo. Nisi ništa manje vredno ljudsko biće. Žena ne mora da rađa decu. Mnoge ne mogu da imaju decu, a mnoge i ne žele decu, neke žele mnogo dece. Društvo bi tu trebalo da pomogne svima da ostvari svoje ciljeve. To jeste neka vrsta dogovora, dosta je što samog sebe preispituješ, ne treba i drugi ljudi da te stavljaju na tapet - rekla je Mira, koja je progovorila i o samoj ljubavi.

- To da se ti pitaš šta to zapravo znači, taj s*ksualni odnos, šta se to budi u tebi, kakvi su to leptirići u stomaku, da li je to ljubav ili žudnja. O tome nisam ni razmišljala tada, to nekako spajaš. Želiš da budeš sa nekim i misliš da je to ljubav. I danas mnogi mladi brkaju te stvari jer hormoni mnogo brzo rade - istakla je glumica u podkastu “Tampon zona” i dodala:

- Sećam se da, sve što sam od obrazovanja o tome, koje su moji roditelji meni mogli da daju, bilo je mamino: “Čuvaj se”. Imala sam sreću ili nesreću da moja najbolja drugarica zatrudni sa 16. godina. Bila sam prisutna kako je nju neki muškarac iskoristio. Kada se to njoj desilo, uhvatio me je strah, ali me to naravno nije odvratilo od mojih nastojanja da prestanem da budem devica. Što se nije dugo dešavalo iz raznoraznih razloga.

Nikada sebe nije doživljavala kao privlačnu devojku

- Ideja drugih ljudi nije bila da sam trofej kao neke moje drugarice koje su jurili muškarci jer su bile lepe. Nisam bila lepa, imala sam bubuljice i groznu kosu, ali sam posmatrala svet iz druge perspektive. Kada mi se desila Petrija na drugoj godini Akademije, ostvario mi se san. Pomislila sam da ću igrati tetke i strine u provincijskim pozorištima, a onda su počeli da me zovu...