Srbi, ne vređajte tradiciju: Ovo je greška koju mnogi prave nakon Božića: Evo šta treba da uradite sa badnjakom!

Badnjak je jedan od najvažnijih simbola Božića u srpskoj tradiciji. Njegovo unošenje u kuću na Badnje veče i rituali povezani s njim deo su običaja koji se s ljubavlju čuvaju generacijama. 

I dok su nam dobro poznate radnje koje se obavljaju pre i za vreme Božića, postavlja se pitanje – šta se radi sa badnjakom nakon praznika?

Kako se badnjak unosi u kuću?

Na Badnje veče domaćin donosi badnjak u kuću, a ukućani ga dočekuju tradicionalnim pozdravima. Kada domaćin zakuca na vrata, odgovara na pitanje "Ko je?" rečima: "Badnjak vam dolazi u kuću." Domaćica ga zatim dočekuje sa žitom, dok domaćin, prelazeći prag desnom nogom, kvoče kao kvočka, a ukućani ga prate pijučući poput pilića.

Na Božić, položajnik koristi grančicu badnjaka da džara vatru, izgovarajući želje za zdravlje, sreću i blagostanje porodice. Međutim, dok se svi ovi rituali striktno poštuju, mnogi nisu sigurni šta raditi sa badnjakom kada Božić prođe.

Gde grešimo?

Nažalost, nije redak prizor videti badnjake bačene u kontejnere ili ostavljene pored kanti za smeće. Ovo nije samo neprimereno, već i u suprotnosti sa simbolikom badnjaka, koji predstavlja plodnost, rodnost i ciklus novog života.

Etnolozi podsećaju da se prema badnjaku treba ophoditi s poštovanjem. On potiče iz prirode i u nju bi trebalo da se vrati na odgovarajući način.

Šta uraditi s badnjakom?

Običaji variraju širom Srbije, ali je najčešće pravilo da se badnjak iznosi iz kuće trećeg dana Božića, ili, u nekim krajevima, na Mali Božić (julijanska Nova godina). Važno je odstraniti sve dodatke koji su došli s badnjakom prilikom kupovine, poput kesica sa žitom ili ukrasnih detalja.

Najbolje je badnjak ostaviti na plodnom drvetu, kao što je voćka, ili u prirodi, u šumi ili parku. Tako se simbolično vraća prirodi i obezbeđuje plodnost i napredak u narednoj godini.

Važno je poštovanje tradicije

Badnjak nije samo obično drvo – on je simbol života, zajedništva i nade u blagostanje. Stoga ga nikako ne treba bacati na betonske površine ili u smeće. Umesto toga, ophodimo se prema njemu s pažnjom i poštovanjem, čuvajući suštinu ovog drevnog običaja.

Na ovaj način, ne samo da čuvamo tradiciju, već i stvaramo novu energiju za godine koje dolaze, dok se priroda nastavlja obnavljati u svom večnom ciklusu.