Čaj od ove biljke topi masti, snižava šećer i pospešuje zdravlje - raste u svakom dvorištu: Skriveno blago

Maslačak, simbol proleća, nosi sa sobom bogatstvo lekovitih svojstava za telo. Ova biljka, poznata i kao Taraxacum officinale, nije samo ukras prirode već i izuzetno korisna za čišćenje organizma.

U njegovim korenima krije se bogatstvo kalijuma pre cvetanja, dok u jesen sadrži inulin, vlakno koje reguliše crevnu mikrofloru i hrani dobre bakterije. Cvet maslačka koristi se za pravljenje sirupa koji efikasno čisti organizam.

Listovi maslačka imaju snažno diuretičko dejstvo, blago gorkog ukusa, i mogu se dodavati u salate. Poznato je da podstiču proizvodnju žuči i pomažu u eliminaciji toksina iz tela, kao i kod problema sa varenjem, nadimanjem, gasovima i zatvorom.

Ova biljka smanjuje upale, reguliše nivo šećera u krvi, te je korisna za osobe sa dijabetesom. Takođe, može pomoći u mršavljenju, stimulišući metabolizam i podstičući izbacivanje viška tečnosti.

Maslačak se koristi i u prirodnim melemima. Ulje od maslačka pravi se kuvanjem cvetova maslačka u biljnom ulju, a može se koristiti kao melem za kožu.

Čaj od maslačka pije se tri puta dnevno pre jela, a za pripremu čaja mogu se koristiti i cvetovi ili listovi maslačka.

Stabljike maslačka koriste se za uklanjanje virusnih bradavica, dok se „mleko“ iz sredine stabljike maže na bradavicu sve dok se ne osuši i otpadne.

Rani prolećni listovi maslačka koriste se za pripremu salata i variva, a preporučuju se u ishrani trudnica, dojilja i žena u menopauzi. Jestivi su i cvetovi maslačka, koji se najbolje beru u podne, na mestima koja nisu zagađena izduvnim gasovima.

Od cvetova maslačka često se pravi sirup ili „med“, koji se može dodavati raznim poslasticama ili piti samostalno, posebno kao lek protiv kašlja kod dece.

Važno je napomenuti da se maslačak ne preporučuje osobama sa žučnim kamencima, upalom žučne kese ili čirom na želucu ili dvanaestopalačnom crevu. Takođe, osobe koje koriste terapiju litijumom ne bi trebalo da konzumiraju maslačak.