Da li je opasnije to što jedemo meso, ili što ne jedemo povrće?
Budite zdravi!
U oktobru prošle godine, u stručnom časopisu interne medicine objavljeni su vodiči za ishranu, koji su dočekani sa neodobravanjem, pošto se u njima savetuje da Amerikanci nastave da jedu iste količine crvenog mesa i mesnih prerađevina kao i do sada.
Ako hoćete da živite dugo i da budete zdravi: U domaću kafu dodajte ovo! (RECEPT)
3 RIZIKA NEPRELEŽANOG GRIPA: Ugroženi srce i pluća!
ZABLUDA ILI ISTINA: Da li je zdravo jesti krompir?
Ovo je zasnovano na pretpostavci da ljudi koji jedu meso prosto nisu u stanju da promene navike u ishrani, te da samim tim benefiti koji se mogu očekivati smanjenjem unosa crvenog mesa i mesnih prerađevina nisu dovoljno značajni, navodi se u toj studiji.
Ali, ova teza u suprotnosti je sa nalazima ranijih studija kojima je uspostavljena jasna povezanost između prevremene smrti i različitih hroničnih bolesti i konzumiranja mesa i prozivoda od mesa. Kako je to moguće?
Pa, prema autorima nove studije, iako prosečan Amerikanac jeste smanjio unos crvenog mesa u poslednjih nekoliko decenija, količina mesnih prerađevina koja se konzumira ostala je nepromenjena.
Drugim rečima, jede se manje "pravog" mesa, ali se i dalje jede suviše prerađenog mesa, recimo… viršli, salama, šunke, kobasica.
Ovi podaci su uznemirujući jer sva istraživanja do sada pokazuju da tri i po porcije mesa više u toku nedelje značajno povećavaju smrtnost u opštoj populaciji. To vam možda ne zvuči kao velika količina, ali u ukupnom godišnjem zbiru, razlika je ogromna, naročito ako uzmete u obzir podatke
Svetske zdravstvene organizacije koji kažu da je konzumiranje crvenog mesa i mesnih prerađevina jedan od faktora rizika za različite tipove kancera.
Ali, problem nije samo konzumiranje mesnih prerađevina, već i to što ljudi ne jedu dovoljno zdrave hrane.
Smanjenje unosa mesa jeste pametno, ali neće mnogo pomoći ako ga ne zamenite namirnicama koje imaju veliku nutritivnu vrednost. Drugim rečima, nije toliki problem što ljudi jedu meso, koliki je problem što ne unose dovoljno povrća, voća, integralnih žitarica i proteina biljnog porekla.