Koja je razlika između stresa, brige i konstantne anksioznosti!
Nije reč o istim problemima, iako su slični. No ima načina kako doskočiti svakome od njih te započeti voditi srećniji život sa što manje negativnih emocija oko sebe...
Svato je najmanje jednom u danu iskusio zabrinutost, stres ili anksioznost. Gotovo 40 miliona ljudi u SAD-u pate od anksioznog poremećaja, pokazuju podaci Anxiety and Depression Association of America, a prenosi New York Times.
POBOLJŠAJTE RAD ŠTITNE ŽLEZDE: Salatu od OVE namirnice obavezno uvrstite u ishranu (RECEPT)
Francuski nutricionista Paskal: Zabluda je da slatkiši goje - ako ih jedete u ovo vreme nećete dobiti ni gram!
Zdravlje žena: Kako prepoznati i lečiti vaginalne infekcije
Studija iz 2017. godine pokazala je kako je jedan od četiri Amerikanca u prethodnom mesecu iskusio stres. No, ako bi vas neko upitao znate li razliku između zabrinutosti, stresa i anksioznosti, šta biste odgovorili? Stručnjaci su detaljno pojasnili o čemu je riječ.
Šta je zabrinutost?
Zabrinutost je stanje kad se naše misli vežu uz negativne emocije, nesigurne ishode ili razmišljamo o onome što bi moglo krenuti kako ne treba.
- Zabrinutost su ponavljajuće, opsesivne misli i kognitivni su deo anksioznosti - kaže psiholog Melanie Greenberg pojašnjavajući da se zabrinutost događa samo u umu, ne i u telu.
Kako funkcioniše?
Zabrinutost ima važnu ulogu u našim životima, jer kad razmišljamo o neugodnim situacijama poput plaćanja stanarine ili izlaska na ispit, stimuliramo mozak. Zabrinutost umiruje mozak i omogućuje pronalaženje rešenja, te pokretanje akcija koje će voditi ka tim rešenjima. To su pozitivne stvari.
- Briga je način kako mozak rešava probleme, kako biste bili sigurni. Tek kad zapnemo razmišljajući o problemu, briga prestaje biti funkcionalna - pojašnjava psihijatar Luana Marques sa Harvarda.
Kako olakšati brige?
- Limitirajte vreme za zabrinutost. Svesno odredite koliko ćete vremena provesti brinući. Na primer, 20 minuta. Kad vreme istekne, namerno preusmerite misli na nešto drugo.
Krenite korak dalje. Kad ste shvatili da se brinete oko nečega, naterajte se da preduzmete sledeći korak prema rešenju.
Zapišite brige.
- Istraživanja su pokazala da pisanje u trajanju od 8 do 10 minuta može primiriti opsesivne misli.
Šta je stres?
- Stres je fiziološki odgovor na spoljašnje osećaje. Kako bi ciklus stresa započeo, mora postojati okidač. Obično je to neka spoljašnja okolnost, poput rokova na poslu ili zastrašujuće medicinske pretrage.
- Stres definišemo kao odgovor na okolne promene ili sile koje premašuju individualne mogućnosti - kaže dr. Greenberg.
Kako funkcioniše?
- U današnje vreme stres bi bio prirodni odgovor na pretnju. Na primer, ako je čovek čuo predatora u grmlju, reagovao je stresom. Danas taj mehanizam još pokreće bihevioralni odgovor te uključuje limbički sastav i otpušta adrenalin i kortizol koji aktiviraju mozak i telo kako bi se nosili sa pretnjom - nastavila je dr. Greenberg.
Simptomi stresa uključuju ubrzan rad srca, znojave dlanove i kratko disanje. Iako se isprva stres može činiti ugodnim, to je zbog adrenalina i kortizola koji preplavljuju telo.
- Možda ste iskusili benefite stresa dok ste se probijali kroz gradsku gužvu kako biste stigli na sastanak ili ste uspešno dovršili neki zadatak u poslednjem trenutku. To se zove akutni stres i kad se situacija smiri, hormoni stresa opadaju - kaže dr. Marques.
Hronični stres sa druge strane nastaje kad je telo stalno izloženo spoljašnjim okolnostima, odnosno kad se situacija ne smiruje. To može biti zbog finansijskog stanja ili prezahtevnog šefa. Hronični stres je povezan sa nizom zdravstvenih tegoba od problema sa probavom do povećanog rizika za srčanih bolesti, te oslabljenog imuniteta.
Kako olakšati stres?
- Vežbajte. Telo se na taj način oporavlja od navale adrenalina i kortizola.
- Osvestite šta možete promeniti, a nad čim nemate kontrolu. Zatim usmerite energiju prema rešavanju onoga što možete učiniti, a pomirite se s onim na što nemate uticaja.
- Ne upoređujte svoj stres sa tuđim. Ljudi različito reagiraju u stresnim situacijama.
Šta je anksioznost?
Ako su zabrinutost i stres simptomi, onda je anksioznost kulminacija.
- Anksioznost se sastoji od kognitivnog elementa tj. brige i fiziološkog odgovora, tj stresa. To znači da anksioznost osećamo i psihički i fizički. Ponekad, ako imate previše briga i pod velikim ste stresom, možete iskusiti i anksioznost - pojašnjava dr. Marques.
Kako funkcioniše?
Stres je, rekli smo, prirodni odgovor na opasnost. Anksioznost je isto to, samo što u tom slučaju ne postoji opasnost.
- Anksioznost je u neku ruku odgovor na lažnu uzbunu - kaže dr. Marques opisujući situaciju u kojoj vas po dolasku na posao neko ružno pogleda. Vi proživljavate fiziološki odgovor na stres jer ponavljate da se vaš šef ljuti na vas ili da ćete dobiti otkaz. Krv cirkulira, adrenalin raste, telo se priprema za borbu. Postoji razlika između anksioznosti koja može biti deo svakodnevice i anksioznog poremećaja. Poremećaj je ozbiljno medicinsko stanje koje uključuje stres i zabrinutost.
Kako olakšati anksioznost
- Ograničite šećer, alkohol i kofein. Budući da je anksioznost i fiziološka, stimulansi mogu imati značajan uticaj.
- Pogledajte prste na nogama. Kako ih osećate? Malo ih pomaknite. Ovakvo odvlačenje pažnje može vas umiriti i smanjiti osećaj anksioznosti.
Kad ste usred anksiozne epizode, razmišljanje o njoj ili razgovor o tome neće vam pomoći. Pokušajte se zabaviti: slušajte muziku, preskačite konopac pet minuta ili protrljajte neku nežnu tkaninu.
"OKREČIM SOBU I ČEKAM TURISTE" Šta su sve prednosti, a šta mane SEOSKOG TURIZMA U SRBIJI? (VIDEO)
NIKAD NIJE BILO LAKŠE: Testovi koje možete da uradite sami KOD KUĆE i proverite svoje ZDRAVLJE
REŠITE SE STOMAČNIH PROBLEMA ZAUVEK! Regulišite rad creva unoseći vlakna - JEDITE OVE NAMIRNICE!
ZAUSTAVITE ŠIRENJE VIRUSA: Posle preležane prehlade morate da uradite OVE stvari!
