Srbi su ZABORAVILI za ovo voće, a odlično je za srce i anemiju - Puno je minerala i podstiče proizvodnju hemoglobina

Dud pripada porodici Moraceae, u koje se ubrajaju 10–16 vrsta drveća koje se zajedničkim imenom nazivaju dud. Raste u umerenim krajevima, pa i kod nas.

Dud ima veoma ukusne i sočne plodove. Sladak ukus potiče od šećera fruktoze i glukoze a od kiselina ima limunsku i jabučnu kiselinu. Plodovi su bogati vitaminima, naročito crni dud. Od mineralnih sastojaka treba istaći gvožđe, kojeg ima dva puta više u crnom nego u belom dudu, kaže nutricionista Jasna Vujičić.

Dud podseća na velike, dugačke kupine. Dok ne sazri, plod je bele boje ili bledo žute. Potom plodovi kako sazrevaju postaju ružičasti pa crveni, teget i na kraju crni. Beli dud ne doživljava transformaciju boja poput opisanog, crnog. Beli ima blagu aromu u poređenju sa crnim.

Gde se koristi

Zreli plodovi duda su jestivi i koriste se za nadeve, tartove, čaj, za dobijanje vina i likera. Crni i crveni dud su sa najjačom aromom. Nezrele plodovi se ne preporučuju za jelo jer mogu imati blaga halucinogena svojstva. Crni, crveni i beli dud je raširen po celoj Evropi, Bliskom istoku, severnoj Africi i u Indiji. Sazreva u leto, beli početkom juna, a crni nešto kasnije, krajem juna i tokom jula.

On ima i jednu lošu osobinu, a to je veoma velika količina polena koji proizvodi, što može znatno uticati na stanje osoba koje pate od alergija na polen. Zbog toga se obično uzgaja daleko od gradova.

Korisni sastojci

U plodovima se nalaze fitonutrijenti - antocijanini, biljni pigmenti koji imaju sve veću ulogu u ishrani protiv mnogih bolesti. Osim toga ovi biljni pigmenti služe i kao prirodne prehrambene boje, što je veoma bitno u poslednje vreme kada se u prehrambenoj industriji postepeno izbacuju veštačke boje. 

Antocijanini ne daju samo crnu boju, već ceo spektar, od narandžaste, crvene, ružičaste, plave do crne. I sve su rastvorljive u vodi. Nivo antocijanina u svežem soku od duda iznosi 148-2725 mg po litru, zavisno od vrste.

Najvažnija karakteristika antocijanina je to što su dobri u borbi protiv kancera, starenja i neuroloških oboljenja, upalnih procesa, dijabetesa i bakterijskih infekcija.

Ovo voće je bogato vitaminima i mineralima, biljnim kiselinama i voćnim šećerima. Kalorijska vrenost duda je 43 kcal/100 g. Pored antocijanina, sadrži i mnoge fitonutrijente dobre za očuvanje zdravlja. Resveratrol je još jedan od njih, za koji je dokazano da smanjuje rizik od šloga. 

Sadržaj vitamina C je veoma visok, 36,4 mg/100 g pa je ovo voće odličan izvor ovog vitamina, koji deluje i kao antioksidans. Pored njega, sadži i manju količinu vitamina A i E, i drugih antioksidanasa poput luteina, zea-ksantina (pomaže u zaštiti mrežnjače od štetnih UV zraka). Dud sadrži i kompleks B vitamina i vitamin K.

Bogat gvožđem

Kao što je već rečeno, dud je bogat gvožđem, koji je retka pojava među bobičastim voćem, pa ima 1.85 mg/ 100 g, što zadovoljava čak 23% preporučenog dnevnog unosa ovog minerala. 

To znači da je ovo voće odlično za proizvodnju hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca. Pored toga dud sadrži i kalijum, mangan i magnezijum. Kalijum je važan za kontrolu rada srca i krvnog pritiska.

Ako do sada niste probali dud, krajnje je vreme, jer je beli upravo u sezoni.

Srbija Danas/ Nadijeti.com/ Jasmina Vujičić/ prenela: D.M.