Срби су ЗАБОРАВИЛИ за ово воће, а одлично је за срце и анемију - Пуно је минерала и подстиче производњу хемоглобина

Дуд припада породици Морацеае, у које се убрајају 10–16 врста дрвећа које се заједничким именом називају дуд. Расте у умереним крајевима, па и код нас.

Дуд има веома укусне и сочне плодове. Сладак укус потиче од шећера фруктозе и глукозе а од киселина има лимунску и јабучну киселину. Плодови су богати витаминима, нарочито црни дуд. Од минералних састојака треба истаћи гвожђе, којег има два пута више у црном него у белом дуду, каже нутрициониста Јасна Вујичић.

Дуд подсећа на велике, дугачке купине. Док не сазри, плод је беле боје или бледо жуте. Потом плодови како сазревају постају ружичасти па црвени, тегет и на крају црни. Бели дуд не доживљава трансформацију боја попут описаног, црног. Бели има благу арому у поређењу са црним.

Где се користи

Зрели плодови дуда су јестиви и користе се за надеве, тартове, чај, за добијање вина и likera. Црни и црвени дуд су са најјачом аромом. Незреле плодови се не препоручују за јело јер могу имати блага халуциногена својства. Црни, црвени и бели дуд је раширен по целој Европи, Блиском истоку, северној Африци и у Индији. Сазрева у лето, бели почетком јуна, а црни нешто касније, крајем јуна и током јула.

Он има и једну лошу особину, а то је веома велика количина полена који производи, што може знатно утицати на стање особа које пате од алергија на полен. Због тога се обично узгаја далеко од градова.

Корисни састојци

У плодовима се налазе фитонутријенти - антоцијанини, биљни пигменти који имају све већу улогу у исхрани против многих болести. Осим тога ови биљни пигменти служе и као природне прехрамбене боје, што је веома битно у последње време када се у прехрамбеној индустрији постепено избацују вештачке боје. 

Антоцијанини не дају само црну боју, већ цео спектар, од наранџасте, црвене, ружичасте, плаве до црне. И све су растворљиве у води. Ниво антоцијанина у свежем соку од дуда износи 148-2725 мг по литру, зависно од врсте.

Најважнија карактеристика антоцијанина је то што су добри у борби против канцера, старења и неуролошких обољења, упалних процеса, дијабетеса и бактеријских инфекција.

Ово воће је богато витаминима и минералима, биљним киселинама и воћним шећерима. Калоријска вреност дуда је 43 кцал/100 г. Поред антоцијанина, садржи и многе фитонутријенте добре за очување здравља. Ресвератрол је још један од њих, за који је доказано да смањује ризик од шлога. 

Садржај витамина Ц је веома висок, 36,4 мг/100 г па је ово воће одличан извор овог витамина, који делује и као антиоксиданс. Поред њега, саџи и мању количину витамина А и Е, и других антиоксиданаса попут лутеина, зеа-ксантина (помаже у заштити мрежњаче од штетних УВ зрака). Дуд садржи и комплекс Б витамина и витамин К.

Богат гвожђем

Као што је већ речено, дуд је богат гвожђем, који је ретка појава међу бобичастим воћем, па има 1.85 мг/ 100 г, што задовољава чак 23% препорученог дневног уноса овог минерала. 

То значи да је ово воће одлично за производњу хемоглобина и црвених крвних зрнаца. Поред тога дуд садржи и калијум, манган и магнезијум. Калијум је важан за контролу рада срца и крвног притиска.

Ако до сада нисте пробали дуд, крајње је време, јер је бели управо у сезони.

Србија Данас/ Nadijeti.com/ Јасмина Вујичић/ пренела: Д.М.