VEROVATNO NISTE ZNALI: Šta su zapravo ugljenično neutralna sintetička goriva?
Potiče od činjenice da se CO2 izvlači iz atmosfere.
E-goriva ili elektrogoriva su sintetička goriva dobijena od uhvaćenog ugljen-dioksida ili ugljen-monoksida i vodonika pomoću električne energije dobijene iz obnovljivih izvora.
NOVINE U ZAKONU: Taksisti više neće smeti da voze BENZINCE i DIZELAŠE
SAVET NA DRUMU: Evo kako da uz POMOĆ jednostavnog TRIKA lako prebrodite SUŽENJE puta
NIJE SVUDA ISTO: Razlike u ceni NISU MALE, evo koliko košta lekarsko uverenje za POLAGANJE VOŽNJE
Konačno odobreni za prodaju posle 2035. godine u Evropi, novi automobili termičkim motorima moraće da ispune jedan uslov: da "piju" isključivo sintetičko gorivo koje Porsche već proizvodi u malim količinama zajedno sa partnerima Siemens Energy i ExxonMobil u pilot fabrici koja se nalazi u Čileu. Ostaje da se vidi kako ovo gorivo funkcioniše i kome je namenjeno.
Kao što mu ime govori, sintetičko gorivo ne postoji u prirodi kao takvo: najčesće se proizvodi od mešavine atmosferskog CO2 i vodonika proizvedenog elektrolizom. Ovako nastaje gas ili metanol, koji se pretvara u sintetičko gorivo nakon druge rafinacije. Na kraju se dobija benzin (ili po želji dizel, kerozin ili sintetičko ulje) spreman za pogon termičkog motora bez najmanjih tehničkih modifikacija.
Ove različite faze proizvodnje troše mnogo energije, koja naravno mora biti obnovljiva da bi ovom gorivu pružila sve svoje ekološke prednosti. Otuda je izbor Porschea i njegovih partnera da koriste vetrogeneratore i postave svoju pilot fabriku u Patagoniji, gde vetar duva dovoljno da okreće lopatice punom snagom 270 dana u godini. Identična vetroturbina instalirana u Nemačkoj bila bi tamo samo 80 dana u godini i stoga bi proizvodila 3,5 puta manje energije. (Mogli bi da iskoriste i energiju Sunca, primedba urednika).
Status gotovo ugljenično neutralnog goriva potiče od činjenice da se CO2 koji se koristi za njegovu proizvodnju prvo izvlači iz atmosfere. Stoga se procenjuje da automobil ne emituje (mnogo) više CO2 od onoga što je njegovo gorivo "zahvatilo". Emisije čestica i NOx takođe ostaju.
Sa jednom turbinom na vetar, fabrika u Čileu može da proizvede 130.000 litara goriva godišnje. Proširenje flote vetroturbina omogućiće proizvodnju 55 miliona litara od 2025. godine, a zatim 550 miliona litara 2027. zahvaljujući dugoročno planiranim 380 vetroturbina. Kap e-goriva u okeanu nafte: 2020. godine, samo u Francuskoj, potrošeno je 42,55 milijardi litara goriva uprkos uzastopnim zatvaranjima zbog ludila oko korone! Stoga smo daleko, veoma daleko od snabdevanja 1,3 milijarde termičkih vozila koja su trenutno u opticaju u svetu.
Porscheov cilj nije da rezerviše e-gorivo za svoje kupce, već da pokaže da njegova proizvodnja "niskougljeničnog" goriva funkcioniše. Naravno, ovo čileansko gorivo neće završiti u smeću! Prvo će se koristiti za snabdevanje 911 GT3 prijavljenih za takmičenje Supercup, a zatim za snabdevanje svih centara Porsche Experience, koji pružaju kurseve vožnje širom sveta. Konačno, omogućiće da se napune "prvi litri" rezervoara standardnih Porschea koji izlaze iz fabrike. U 2030. godini, cilj bi bio da se višak ubaci u tradicionalnu distributivnu mrežu, jer se e-gorivo može bez problema mešati sa drugim gorivima.
Za Porsche, trenutna cena e-goriva ne znači mnogo i mora se sagledati s obzirom na početna ulaganja, koja su logično značajna (100 miliona evra samo za proizvođača). Portparol Porschea procenjuje njegovu trenutnu cenu na oko 10 dolara po litru, ali bi do 2030. ona mogla pasti na oko 2 dolara po litru "prema najoptimističnijim prognozama".
Ako vam ova poslednja cena ne deluje zastrašujuće, zapamtite da je objavljena bez poreza, što na naftne derivate u Srbiji predstavlja više od polovine cene goriva, dok u Francuskoj ide i preko 60 procenata. Drugim rečima se može reći da održivost ovog "zelenog" zlata će zavisiti od poreskih podsticaja koje će potencijalno dati rukovodstva država.
Na papiru se čini da je sintetičko gorivo čudesno rešenje: skoro nulta emisija ugljenika, potpuna kompatibilnost sa novim termičkim modelima ili onima koji su već u opticaju, transport i distribucija su mogući u postojećim mrežama. Nažalost, njegova skupa i složena proizvodnja ga možda nikada neće učiniti pristupačnim ili rasprostranjenim gorivom, što će ograničiti njegovu upotrebu na kupce koji su u stanju da priušte retke modele sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koji će se i dalje prodavati nakon 2035. godine.
Sa ovim preokretom u Briselu, neki proizvođači su sačuvali svoje dragulje (Porsche, Ferrari, Lamborghini, …). Francuzi neće menjati svoje planove: Renault i Stellantis su već obećali potpunu elektriku u Evropi do kraja decenije.
