U Šumadiji je zakup zemlje prava bagatela: Godinu dana jedan hektar košta do 100 evra

Iako imaju nasleđena imanja, da bi opstali u poljoprivredi moraju da prave kalkulacije, a za to su im potrebne veće površine.

Ovaj posao je plaćen 150 evra DNEVNO, a u Srbiji zna da ga radi SVAKO!

Posao u Srbiji koji niko neće a plata je 1.000 evra, evo o kojem poslu je reč

Rukovodeći se tržišnim principima, ako zemlju zauzmu voćem, koje ima dobru cenu, nemaju gde žitarice. Bez žitarica, pak, ne mogu da opsluže stočarsku proizvodnju.

A za cenu zakupa zemlje u ovom delu Srbije - bagatela je slab izraz. 

Godišnji zakup jednog hektara zemlje kreće se od 50 do 100 evra. Rentiraju je poljoprivrednici koji imaju gazdinstva i koji se već bave proizvodnjom žitarica, voća i povrća. Zemlju u zakup daju staračka domaćinstva, samo da ne stoji dokona. A jedan od razloga iznajmljivanja zemlje su relativno mala nasleđena imanja. 

Momčilo Todorović, iz Starog sela kod Jagodine ima 15 hektara svoje zemlje. Zakupljuje još 15. Na iznajmljenoj zemlji seje kukuruz, pšenicu i ovas, jer ima blizu 30 grla krupne stoke. Na svojoj je zasadio višnje od kojih ove godine ubira dobar profit. 

- U pitanju je čista kalkulacija. Iako sam nasledio relativno veliki posed, morao sam još da zakupim da bih opstao. Na onoj zemlji koja je pogodnija sadim određenu kulturu koja ima dobru cenu, a na ostaloj ono što mi treba za funkcionisanje gazdinstva. Da iznajmite hektar zemlje ovde u Pomoravlju ne treba vam više od 50 evra. Ako je bolja ili na boljem mestu za određenu kulturu, onda oko 100 evra. Evo recimo, na jednoj parceli od 80 ari zasadio sam 750 stabala višnje. Ona ove godine ima dobru cenu i trenutno je bolja varijanta od žitarica - kaže Todorović. 

I njegov komšija Siniša Aleksić pored svoje, iznajmljuje još osam hektara zemlje. Kaže da je poznato da poljoprivrednik odavno ne sme da se "osloni na jednu granu", već mora da kombinuju stočarstvo, ratarstvo i voćarstvo. 

- Nude ovde u našem kraju ko hoće da radi zemlju, samo da ne stoji dokona. Kad pogledate, to su sitne pare. Ko ima da uloži, on je uzima i radi. Uglavnom uzimaju domaćinstva gde su potomci ostali na selu i opredelili se da se bave poljoprivredom. Moja dva sina su ostala na selu. Dakle, da ne bismo sedeli skrštenih ruku, iznajmili smo zemlju. Na nekim parcelama sejemo žitarice, a na drugim smo zasadili višnju - kaže Aleksić. 

Jedna od razloga zbog koga su oni koji žive od poljoprivrede primorani na ovakav korak su i relativno mali posedi. Upravo su oni karakteristični za Šumadiju i Pomoravlje. Veličina nasleđene zemlje ne prelazi pet hektara. 

"Jači" domaćini u Šumadiji se nekada imali maksimalno 15 hektara zemlje. Ukoliko je bilo više naslednika, zemlja se delila i svakom je ostajalo tek da može da preživi. U današnje vreme, oni koji su odlučili da žive na selu i od sela, ne mogu sa tom površinom da opstanu. 

Podrazumeva se da je cena zakupa u ovom delu Srbije najmanja stavka u poljoprivredi. Oni kojim imaju da ulože u nju, mogu i da računaju da će imati koristi od nje. Sa tim se slaže i Slađan Rakić, koji ima svoju parcelu u selu Resnik kod Kragujevca. On kaže da i oni kojim nemaju nasleđenu očevinu ili dedovinu mogu da se upuste u poljoprivrednu proizvodnju.

- U Resniku polovinu parcela niko ne obrađuje. Zemlja se nudi maltene džabe, samo da na njoj ne raste korov i vrzina. Selo je skoro opustelo, nekad je bilo i po 30 đaka, a sada ih nema - kaže Rakić. Sličnu ponudu dobio je i Vladimir Đorđević iz Pajazitova, gde je počeo da se bavi kozarstvom. Komšije - naslednici koji žive u gradu i iz staračkih domaćinstava bukvalno su ga molili da napasa koze na njiovim imanjima, kako ne bi bila u korovu.